Mnogo sam nemirna radim svasta
Kako sam duže vreme bez musskarca pa ovo je strašno, ludim rodjena sam da probam sve, svaki kucni predmet ja volim da overim, mada ruku stavim na <3 volim kad me muuškarac dobro preznoooji! Kad ti ga onako ušikaa tvrdoog vlaažžžnoog ah nije mi dooobro i tako sedela ja gledala tv i naravno djaavo mi ne da mira i počela ja da se maazim dooolee , ttrljaam je jaako… guraaalaa 3 prstaa odjednom počela da vlaaažimm maksimum ruuppa se proširila još više od naaapaaljeeennosti… U tom trenutku sam držalaa daljinski u ruke pošto sam gleeeddala tv I tako daljinski je odraadio dooobaar posao! nakon sto sam se dobro poigrala zaboravila sam da obriseem daljinski i moj tata je seo da gleda tv, listao je kanale kad u zemlju nisam propala kad je istog trenutka primetio nesto mokro pa je mirisao. Rodila sam dijete sa urođenom anomalijom, od tada je prošlo pola godine. Ja nemam vremena da se istuširam, da se ošišam, da ne pričam da nisam sebi kupila nijednu majicu da imam poslije poroda da obučem, već nosim ove iz trudnoće. Zbog problema, za dijete moram biti tu 24h sata i osjećam kako polako umirem u sebi. Nikad mi ga niko nije presvukao, ni nahranio. Oblačim se danas da izvedem bebu napolje, dajem mužu da je pridrži dok se obučem, on ne može da je uzme jer igra tiket. Kaže mi da sačekam pet minuta da sastavi tiket. Sve više i više se povlačim u sebe i osamljujem sa djetetom da bih plakala dok on zove kuma da pita kako je odigrao na Lajpcig. Zovem sestru da joj ispričam da imam debila koji ne može da pridrži bebu, da ne pričam o tome da nikada ne šetamo porodično, nego uvijek šetam sama kao luda, više me sramota, sestra mi odgovara da dramim, da pretjerujem. Kada će ljudi shvatiti da ne dramim nego da se zapravo cijeli svijet srušio na moja mala leđa. Imam samo 25 godina. BONUS ISPOVEST: Njene masivne S*SE su veselo poskakivale! STENJALA je dok joj se telo treslo u ORGAZMU!
Ivan se sutradan probudio uplašeno nervozan. Podigao se u sedeći položaj, pun panike. Šta je on to uradio? Osvrnuo se po sobi. Bilo je prazno osim njega samog, a vrata spavaće sobe bila su zatvorena. Nije bilo apsolutno nikakvih dokaza o sinoćnjem tucanju mlade bebisiterke. Možda je to bio san?
Dok je Ivan oblačio majicu i trenerku, u mislima je znao da je sinoć učinio nešto vrlo, vrlo pogrešno. Potrčao je niz stepenice i ušao u kuhinju. Renata i dvoje dece pevali su pesmu o autobusu i jeli voćni doručak između stihova. To je bila najslađa stvar koju je Ivan ikada video.
Prošlo je mnogo vremena otkako se u domu Matića zapevalo. Ivan se nasmešio uprkos nelagode.
„Recite – dobro jutro, tata “, zapovedila je Renata, a deca su veselo radila kako im je naloženo, a zatim su se vratila doručku.
„Moramo da razgovaramo“, rekao je Ivan, pokazujući Renati da ga sledi.
“Naravno”, rekla je Renata duboko mu se smeškajući.
„Možete završiti film nakon što sve pojedete“, rekla je deci dok je pratila Ivana u kancelariju. Zatvorio je vrata za sobom, ali Renata je prva progovorila.
„Keti je zvala“.
“Keti?” Ivan se držao smiren.
“Da. Nazvala je dok ste spavali. Bila je pomalo iznenađena što sam još uvek ovde, ali smatrala je da je to dobra ideja. Pitala je mogu li da gledam decu sutra i u utorak dok se ne vrati kući.”