Nije nam bilo teško održavati vezu
Sve je počelo na našem vjenčanju, slučajno smo se moja buduća tašta i ja zatekli u toaletu i neka posebna energija nas je spojila. Nakon tog čina u toaletu tašta i ja smo se dogovorili da zaboravimo šta smo uradili, ali đavola… 5 dana kasnije ponovo smo bili zajedno i od tada je to bilo redovno 2-3 puta sedmično.
Bilo nam je lako da se viđamo jer niko nije sumnjao, dolazila je kod nas, ja sam odlazio kod nje, niko ništa nije sumnjao, a onda nas je moja supruga zatekla u našoj spavaćoj sobi. Šok za nju, šok za nas. Moja supruga je od stresa doživjela nervni slom, a ko ne bi.
Međutim nekako smo se “oprali” okrivili vino, rekli da ni sami ne znamo šta nam se desilo, doduše tašta je preuzela krivicu na sebe i u ženskom razgovoru sa kćerkom objasnila joj da je tast zapostavlja, da nemaju odnose mjesecima.
BONUS ISPOVEST:
LUDAČKA STRAST U LIFTU: Samo je malo podigla nogu, a moji prsti su već bili vlažni i u njoj!
Išao sam na službeni put u Berlin. Raspored obaveza je bio tesan i nisam baš imao vremena za šoping i bilo šta drugo. Kontaktirao sam prijateljicu koja živi u Berlinu. Kao klinci smo gajili neka zajednička osećanja ali nikada nismo prešli sa reči na dela. Od tada je prošlo puno vremena. Ona živi u Berlinu, muž, porodica…
Rekao sam joj da bih želeo da je vidim, nismo se videli 20-ak godina, i da ću biti jako zauzet, pa ako bude imala vremena, da barem brzinski popijemo kafu. Pao je dogovor, idemo na večeru, ona predlaže mesto, moji su računi…
Nalazimo se ispred zgrade u kojoj je restoran. Ona izlazi iz taksija… uh, kao salivena… uska crna haljina sa pristojnim dekolteom, štikle, raspuštena, talasasta plava kosa i predivne krupne plave oči. U trenutku mi je svašta prošlo kroz glavu i osetio sam one leptiriće u stomaku, kao kad’ smo bili mladi. Oboje smo se iznenadili i oduševili susretom, uz pristojni zagrljaj i poljubac, povela me je u restoran koji se nalazio na nekom desetom, petnaestom spratu, sa predivnim pogledom. Pravi izbor za romantično veče i prisećanje na mlade dane.
Uz hranu i piće, pričali smo ko šta radi, čime se bavi… evocirali uspomene iz mladosti… malo po malo, naručili smo i drugu flašu vina… „Nek’ ide život, pa nismo se videli 20 godina“ reče ona.
Naravno, tema je skrenula ka onim bezobraznim pričama i oboje smo žalili što nikada ništa nismo pokušali.
Vreme je proletelo, fajront, krećemo ka liftu. Ulazimo u lift čije su dve strane u ogledalu, sa držačima za ruke. Sami smo u liftu i pogledi nam se sretoše ali oni pogledi iskolačenih očiju sa nekom tenzijom u vazduhu. Da li zbog vina ili želje, nisam pomislio ni na šta već sam je snažno zagrlio oko struka i snažno poljubio. I da je htela, nije mogla da neće. Ne znam odakle mi ideja ali dok smo se ljubili, ruka mi je otišla do onog dugmeta za zaustavljanje lifta.