Preko puta mene se doselio novi komšija. Odlucila sam u znak dobrodoslice da mu napravim tortu. Obukla sam kratku usku haljinu jer sam zelela da ostavim sto bolji utisak i otisla do njega.
Otvorio mi vrata, primio me unutra i zahvalio se na torti, a ja sam mu rekla da se ne zahvaljuje na taj način. Ukapirao je o cemu se radi i završimo zajedno.
Posle sat vremena nezaboravnog uzitka navalili smo na tortu. Zatim sam otisla kuci i posle par minuta na prozoru sam uocila drugu komsinicu koja je novom komsiji zvonila na vrata, imala je kilo sminke na sebi i u rukama je nosila tanjir sa kolacima. Verovatno je isla kod njega iz istog razloga kao i ja.
Evo vec dva sata sedim pored prozora i komsinica jos nije izasla iz njegove kuce. Verujem da se i ona lepo provodi.
BONUS ISPOVEST:
Bila je čvrsto NASAĐENA na njega! Priredila mi je jahanje ŽIVOTA!
Da se ne lažemo, ja sam sasvim prosečan tip, ozbiljno zašao u pedesete, oženjen, otac skoro odrasle dece, knjigovođa sa sopstvenom agencijom koja posluje na ivici rentabiliteta u maloj kancelariji u dnu dvorišta naše porodične kuće.
Voleo bih da je drugačije, ali kad nije, moram reći da sam takođe i prosečan jebač (pošteniji bi kazali, donja granica) već dugo posvećen jedino sopstvenoj supruzi. Na žene sam uglavnom gledao čisto poslovno, tek poneka, preterano zgodna ili atraktivna bi me štrecnula i to je sve.
Nesrećna Marina je spadala u red onih koje sam primećivao tek kao tridesetogodišnju komšinicu, raspuštenicu već nekoliko godina (od kada su je, kao nerotkinju, najurili iz Valjeva, gde su je njeni udali uz dobar miraz).
Kad bolje razmislim bez miraza se i nije mogla udati imajući u vidu njen izgled (srednja visina, grube crte lica, leđa kao u solidnog rvača, večito prisutan stomačić, čudno spljoštene sise uvek stegnute nekim crnim brushalterima i upadljivo kraća leva noga). Ono, klinci iz komšiluka su se često zezali da naša Marina nema jednu kraću nogu, njoj je ona druga duža!!
Rekoh „nesrećna” jer je to zaista i bila: em se jedva udala, em se razvela, em je imala tu fizičku manu i povrh svega stare džangrizave roditelje za koje je očigledno bila ballast, pored druge dve srećno udate ćerke koje su im povremeno dolazile u kuću (najčešće da im utrape buljuk unučića koje treba čuvati). Marina je živela tiho i neupadljivo u potkrovlju porodične kuće, po ceo dan nešto raspremala i kuvala, revnosno pazila decu svojih sestara i ćutke podnosila stalne roditeljske kritike.
Ponekad bi, tu i tamo, uglavnom kod žena iz kraja bila angažovana na generalnom sređivanju njihovih kuća i za zaista kvalitetno odrađen posao bivala bedno plaćena. Mene je uvek oslovljavala sa čika Jovo pa tako i pre neki dan kada sam je zamolio da mi malo sredi odavno zapuštenu kancelariju.
– Bez brige čika Jovo, ima sve da se blista!
Došla je rano ujutru (“da izbegnem vrućinu” rekla je) i odmah se bacila na posao: skinula je zavese, ubacila ih u našu veš mašinu, poiznosila stolice i tonu fascikli na dvorište, zgrabila usisivač, krpe, deterdžente i nastalo je neviđeno ribanje. Oko podneva sam se vratio iz grada i nekih banaka i zatekao je preznojenu od glave do pete kako privodi posao kraju. Kancelariju nisam mogao da prepoznam, sve je blistalo, mirisalo na čisto, registratori I fascikle složeni kao kutijice u apoteci.
– Alal ti vera devojko, pa ovo nije bilo ovako ni prvog dana kada sam otvorio agenciju!!- rekoh iskreno zadivljen njenim poslom
Marina se zadovoljno smeškala i nadlakticom brisala znoj sa čela i lica. Pogledah je i bi mi je nekako žao: sa nje je lilo kao da ju je neko polivao vodom.Isprano crvena majica na bretele sva u znojnim flekama ispod grudi i po “šlaufu” koji je imala iznad kukova. Stara široka trenerka čije je nogavice odsekla odmah iznad kolena takođe mokra oko lastiša u struku, na karlici i sve do ispod povelikog, spuštenog dupeta!!
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
