Tata ima strastvenu ljubavnicu… Vratio sam se sa mora dva dana ranije nego što je trebalo, a starcima nisam javio. Kad sam prilazio kući, vidio sam da u nju ulazi nepoznata žena. Nisam joj vidio lice, na sebi je imala majicu i hlače. Znao sam da joj je moj stari otvorio vrata jer je stara bila na službenom putu.
Odmah sam skontao da stari ima ljubavnicu. Nisam znao šta da radim. Prvo sam čekao deset minuta, onda sam ostavio stvari u dvorištu, polako otključao ulazna vrata i na prstima ušao. Našao sam je kako leži na bračnom krevetu mojih staraca. Na sebi je imala samo crni čipkasti grudnjak i gaćice iste boje.Grudi su joj bile premoćne.
Nikad mi u životu nije brže skočio. Imala je nekih 35 godina, znači mlađa od mog starog 5 godina. Bila je izvan njegove lige, a bila je ljepša i zgodnija od moje stare. Začujem korake i sakrijem se iza zida, ali i dalje sa pogledom u otvorenu sobu. U sobu je ušao moj stari, posl’o je nju da skine i pripremi za odnos (ona je,čekajući ga,zaspala),a on se išao otuširati.
Na sebi je imao majicu i bokserice.Ušavši u sobu,skinuo je majicu i krenuo ka krevetu.Otvorila je oči,bile su lijepe i zelene. Nadvio se nad nju i počeo je ljubiti po licu,očima,nosu.A onda ju je počeo žvaljiti.Punih 5 minuta su pljuštali poljupci. Onda su zagrljeni zaspali. Ja sam tiho izašao iz kuće, zaključao vrata, uzeo stvari i otišao u stan moje cure. Uspio sam ju nagovoriti na odnos.
BONUS ISPOVEST:
Okrenuo me je na bok i ULETEO u mene KAO BIK! Bio je mnogo bolji od mojeg dečka!
Baš neispavana, izlazim iz kuće i krećem u školu, 4. sam srednje, još se nisam privikla na rano ustajanje posle letnjeg raspusta. Stotinak metera od kuće staje auto i otvara se prozor. “Hajde mala da te odvezem do škole.” Da to je on, čovek koga sam vrlo često viđala u obližnjem kafiću gde sam uglavnom sedela sa društvom. “Hvala, pešaka ću.” “Hajde upadaj.”
Sva zbunjena, jer taj čovek me je upadljivo gledao a par puta mi je kroz smešak i namignuo, obično kada izlazi iz kafića, dosta je stariji od mene, sigurno je imao preko trideset i pet godina… Ušla sam u kola. “Ja sam Ivan.” “Ja sam Aleksandra.” “A kako te zovu Aleksandra?” “U društvu Ikica.” „Lepo i ime i nadimak.” „Hvala.” „Ja bih da te odvezem u školu a ne znam ni u koju školu ideš.” „U gimnaziju.” „Koja si godina? „Maturantkinja.” „Ooo, baš lepa devojčica u lepu školu.” „Hvala.” „Ti mala samo ‘hvala’ pa ‘hvala’, ništa drugo.” „Pa šta da kažem?” „Mi se znamo.” „Pa viđala sam Vas u kafiću.” „I ja sam primetio lepu devojčicu.” „Hvala, nisam baš toliko lepa.” „Ja sam rekao da jesi, a ja to i malo bolje znam od tebe.” „Pa dobro, ako Vi tako kažete.”
U blizini škole zaustavlja auto, iz kasete izvadi, odmah sam videla da je lepo upakovana čokolada, namignu mi. „Ovo je za tebe Ikice.” „Za šta to?” „Zato što si lepa i slatka kao i ta čokolada, Uzmi.” Opet sam zbunjena, kao i sve ovo vreme od kada sam ušla u kola, ali sreća je što je škola blizu pa smo brzo stigli. Pružila sam ruku i uzela. „Hvala.” „Opet ‘hvala’. Pazi kako otvaraš, unutra je ceduljica.” „Kakva ceduljica?” „Hajde videćeš, nije potrebno da ovde sediš više u kolima.”
Otvaram vrata i izlazim, pošla sam da kažem hvala, ali rekoh doviđenja. „Doviđenja Ikice.” Ubacila sam čokoladu u tašnicu sa sveskama. U školi sam polazila nekoliko puta da je otvorim, ne zbog čokolade već zbog te cedulje, ali nisam imala hrabrosti. Razmišljala sam o tom čoveku, misli su mi se mutile, ništa mi nije bilo jasno, njegove namere su mi se na momenat činile jasnim, ali… Pojma nemam.
Došla sam kući, pozdravila se sa mamom, otišla u sobu i konačno polako otvorim ukrasni papir, izvadim čokoladu i malu ceduljicu. „Nazovi posle 19 časova. 064/1… čokoladu ne moraš pojesti baš celu.” Ne znam kako sam se osećala ali kroz mene je prolazilo nešto čudno, pitanja su navirala. Ko je taj čovek, šta hoće? Dobro izgleda, ali dosta je stariji, verovatno je i oženjen… stvarale su mi se slike pred očima iz kafića vidim kako mi se nasmeši i namigne… Nemam hrabrosti da se javim, ali osećam da to želim.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
