Moja kćerka ima samo 16 godina i mnogo se razlikuje od svojih vršnjaka, tačnije od sve ostale djece. Ne zaniamju je stvari koje zanimaju drugu djecu, odličan je učenik, jednostavno teži ka perfekciji.
Nema momka, simpatiju i tako to, jednostavno živi neki svoj film. Međutim, večeras sam ušla u njenu sobu i zatekla je kako plače. To me poprilično šokiralo, jer ne pamtim kada sam je vidjela da plače, jednostavno nije tip koji bilo kakve emocije iskazuje. Kada sam je pitala šta joj je, šta joj se desilo pa plače, ona mi je kroz jecaj rekla da je dobila četvorku iz matematike.
Prva četvorka koju je u svojem školovanju dobila. Pokušala sam je smiriti, urazumiti, ali nije uspjelo. Vjerovatno će čitavu noć preplakati. Iskreno žao mi ju je, ali sa druge strane donekle mi je i drago jer ovo što joj se desilo i što smatra velikim porazom i velikom nesrećom nije ništa naspram onoga što će kroz život doživljavati.
U današnje vrijema ljudima poput nje je vrlo teško živjeti. Baš me ovo potreslo, plašim se za njenu budućnost… Kako će podnieti neki veći poraz kada je ovako doživjela ocjenu manje…
BONUS ISPOVEST:
DOHVATIO ME U AUTU: Osetila sam svaki milimetar njegovog tela,spustio se između mojih nogu!
Na posao sam isla uredno svaki dan, jer je banula direktorova žena, po svemu sudeci nacuvsi price o meni. Da bi otklonili svaku sumnju, direktor i ja se nismo “poznavali”.
U hotelu sam morala da se ponašam pristojno, upravo zbog supruge koja me je kao detektiv pratila u stopu. Vani je bilo sve manje muskaraca preko kojih vec nisam prešla.
Postajalo mi je dosadno, tu u tom malom gradicu na Jadranskoj obali.
Odlučila sam da to vece odem na veceru vani, a posle malo da prosvrljam po klubovima ne bih li nasla neki novi komad za moju vec napacenu ribicu. Nejebica me je ubijala vise od vrucina i umora zajedno.
Obukla sam tesnu svetlucavo crnu haljinu, brutalno kratku, i obula vrtoglavo visoke sandale na tanku stiklu. Kosu sam zavezala u nemarni rep, našminkala se malo jače da bih imala bolju masku za pohod.
Još u pristojno neko doba, dok jos ljudi ima na ulici, nisam naišla ni na kakvog komada vrednog moje pažnje. Uglavnom su bili svi u parovima, tako da sam čak na sekund pomislila da se izjebem s nekim na kratko u nekom toaletu. Ali bila sam previše pohlepna, trebalo mi je nešto sto ce da me puni celu noc.
Kada sam pomislila da mi je noc uveliko “pukla”, odlučila sam da odem u jedan klub zatvorenog tipa na jos jedno pice. Klub je bio krcat, ali balavurdije. Pomislila sam da se svemir zajebava sa mnom. Muzika je treštala, neki tehno ritam parao je moždane ćelije. Klinci su skakali oko mene zaluđeni muzikom, a ja sam htela da se okrenem i odem. Međutim, krajičkom oka ugledah sankera u moru napaljenih klinkica. Bio je mlad , sigurno 5-6 godina mlađi od mene, sto mi se nije sviđalo, ali bio je komad. Istetoviran, vitak, dobro građen, ali me je privukla njegova brada. Otkidam na muškarce sa bradom i tu nema pomoći.
Jedva sam se progurala do šanka i to sam stala na sami kraj, pored nekog ulaza verovatno za magacin. Stajala sam tu citavu večnost, osećajući se kako neka teta, prestara naspram 20-ogodisnjih klinkica i prenapucana u odnosu na njihove teksas sorceve i kratke majicice. Posmatrala sam ih znatizeljno, prisećajući se mojih dana u tim godinama. Neko me je dodirnuo za ruku, pa sam se trgla. Sanker je rukama gestikulirao u fazonu : -“ša pijes?”
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
