Odbijam da poverujem da sam žena lakog morala… Smuvala sam se pijana sa jednim zauzetim likom na rodjendanu.
Bilo je spontano i divno kao na filmu, pijanu me odveo u drugu sobu i ja pristanem na odnos baš u trenutku kada smo se zanijeli, njegova devojka za koju nisam znala nas je videla i snimila telefonom onda nas je prekinula u sred čina i nazvala me ženom lakog morala i ja sam onako uznemirena počela da plačem i pretim da ću zvati policiju i da me je iskoristio za krevet.
Bojim se da će snimak da završi negde javno, brinem da da sam ispala glupa i da će to razrušiti moj ugled. Ispala sam najveći debil na svetu. Pamticu taj nas trenutak ve.nost i sve dok i sama ne odem u več.nost. Žao mi je zaista.
BONUS ISPOVEST:
JESMO KOLEGE, ALI ODVALIO SAM MU ŽENU! To trpanje Sanje pamtiću dok sam živ: Vikala je “KAO BIK SI, RASTURI ME”!
Kolega Marko se nadavno oženio. Inače je mlađi od mene jedno petanaest godina i dolazi iz grada sa juga. I pre nego što se oženio voleo je da trguje svim i svačim. Stalno je išao na sajt za internet kupovinu, vukao neke pakete, slao na poštu, tokom radnog vremena ažurirao svoju ponudu, fotografisao.
Kao što rekoh oženio je svoju vršnjakinju iz kraja. Doneo nam neko posluženje i gurao nam u ruke fotke sa venčanja. Boleo me kurac da gledam njegove jebene rođake ali mlada mi je privukla pažnju. Vitka kratkopodšišana plavuša od svojih 25 godina privlačila je pažnju i izazivala bludne misli. Nikako nisam mogao da zamislim mladog kolegu kako je jebe. No, šta je tu je. Njegova je.
Počela je jesen i on je počeo po kancelariji da nudi domaće proizvode. Kobasice, slaninu, domaći sir, ajvar… Čak je u kancelariji na zidu istakao i cene. Naručio sam nešto sitno. Kilo ovoga, kilo onoga. Sve u svemu za samca jedna pristojna količina klope za mesec dana.
– Čuj, ajde da ti je ne učem ovo, pa ti da tegliš kući, nego će ti moja žena u subotu kolima dobaciti. Ako se ne varam radi blizu tvoje gajbe? – reče mlađani kolega.
Rado sam prihvatio ponudu. Ionako mrzim da teglim. O mladi nisam ni razmišljao.
Došla je i subota.
Skoro da sam zaboravio dogovor kad mi zazvoni mobilni telefon.
– Ovde Sanja, Markova žena, donela sam ti ono što si od njega naručio. Da li si kući narednih 45 minuta. Došla bih – trže me devojački razdragan glas.
– Svakako, čekam te – lakonski odgovorih.
U dogovoreno vreme uđe Sanja sa par kesa. Ne samo da je zvučala kao devojčica, već se i obukla kao devojčica. Bele starke, uzane farmerke, bela majca na bretele, zelena kožna jakna. Skide jaknu. Ispred mene je stajala lepa i devojčica sa kratkom plavom kosom. Med.
– Mogu li dobiti čašu vode i da odem do toaleta? – zapita me dok je moj pogled bludeo po njenom telu.
Počeo je da mi se diže.
– Svakako. Hočeš li kafu ili koka-kolu?
– Može – reče i ode u kupatilo.
Zamislio sam njeno golo dupence i nije mi bilo dobro. Dok je sedela primetila je kako je požudno posmatram. Nisam ni pokušavao da sakrijem moj uzbuđeni palamar. Pomislih u sebi al ću ga izdrkati kad odeš. Pohotno se smejala. Pričali smo prazne priče o poslu, mojoj bivšoj, o njenom novopečenom mužu… Bla, bla, bla…
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
