Imam 18 godina i zaljubljena sam u maminog momka. Mama želi da se uda za njega, ali… i ja to želim. Ne znam zašto mi se to događa. On ima preko 40 godina, ali volim ga toliko da bih život dala za njega. Možda je to jer sam odrasla bez oca, bez očinske ljubavi, pa u maminom momku vidim u tu vrstu ljubavi. Ne znam. Dugo sam skupljala hrabrost da mu sve priznam.
Znala sam kakve posljedice svega bi moja izjava ljubavi njemu mogla izazvat. Prošli vikend sam bila sama u stanu i od nekuda, kao da ga Bog poslao, pojavio se on. Kada sam ga vidjela kroz prozor odmah sam sve sa sebe skinula i otključala vrata. Par minuta kasnije čula sam kako ulazi u stan, bila sam skroz go*a i čekala. Sekunde su mi bile kao godine, a onda se pojavio.
Ostao je šokiran, a ja sam glumila da mi je neprijatno. Tada se on izvinuo što je nenajavljen i bez kucanja ušao te je izašao u hodnik. Ja sam se na brzinu obukla, onako lagano i pozvala ga da uđe. Nisam željela ništa više od toga za početak, ali ovo što sam uradila, bar mi se čini imalo je svrhe. Od tada je dolazi 4-5 puta i kako da kažem GLEDA ME NA DRUGAČIJI NAČIN. U očima mu vidim da kada me gleda, gleda kroz moju odjeću i vjerovatno zamišlja ono što sam mu prošli vikend pokazala.
Očekujem da će vrlo brzo i on sam poduzeti nešto da bi mi se približio na ONAJ NAČIN, način o kojem maštam već godinu i više… ako ne, onda ću ja krenuti u novu akciju. Najvažnije osjećam da me želi…
BONUS ISPOVEST:
Stiskao sam je jače, nisam joj dao da se odvoji: ISPRSKALA JE, bilo je toplo i sluzavo
Bio sam pre godinu dana na nekom jednodnevnom izletu, čisto malo da se promeni sredina. Krenuli smo busom u šest ujutru. Tako čekićam bus sa drugarom i snimim jednu devojku. Mnogo mi bila poznata. Izvalio sam da je znam odnekud. Setim se da se družila u gimnaziji sa jednim mojim pajtosom iz razreda. Isto smo godište. Bila je nafurana, ali opet nekako kao da nije htela samo to, nego je odavala malo i utisak intelektualke, neke dame. I eto prošlo je dvanaest godina od tada, sad je sretoh.
Meni je iskreno bilo neverovatno. Lepa zgodna, malo jača, ja to volim. Crna, lepe velike oči, pune usne, ma ja nisam verovao. Crna suknja, malo ispod kolena, crne čarape i neke lepe čizme sa višom štiklom. Ma, baš damica.
Krenulo se autobusom. Ona negde napred sedi, sa kevom i nekom drugaricom, možda i kumom, nisam pitao.
I šta se dešava… Stigli mi i tamo negde tokom razgledanja grada, priđe ona nekako blizu, a posle će mi objasniti i zašto. Krene priča lagana, ja sam joj objasnio da je se sećam cedeći kroz razvučene osmehe. Govorio sam što laganije, jer je odavala utisak uznemirene ženske, pomalo namrgođena. Iznenada puče neka šala od grupice sa strane, nevezano za nas, oboje smo se nasmejali i opustila se. Počela da priča, da se smeška i opušta. Saznala je dosta o meni, ali i ja o njoj. Razišli smo se tu u gradu, ali sa ciljem da se nađemo u devet uveče na jednom trgu odakle smo se vraćali za Beograd.
Tokom šetnje gradom, ispijanja kafe i uživanja u različitosti, retko sam pomišljao na nju. Međutim u povratku mi smo razvezali priču. Moj ortak je zakucao da kunta tako da sam se lepo ispričao sa njom. Razmenili smo telefone, jer smo se setili mnogih ljudi sa kojima smo se nakon škole susretali, družili i pili. Našu zainteresovanost jedno za drugo krili smo u ideji o druženju sa zajedničkim prijateljima.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
