Svakog prolećnog dana kad idem prosetati ili u kaficu obucem helanke da me muškarci gledaju mlada sam
Neki dan šetam uz tržni centar napravila sam jos jedan krug samo da bi mi opet gledali u pozadinu, i eto problema, jedan ćovek oko 40 godina sedeo je u kaficu kada sam ja prolazila onda je ustao sa stola i krenuo da me prati, stigla sam ispred zgrade i na ulazu dok sam utkljucavala vrata pljusnuo me po dupetu i pobegao… tako sam bila ponosna na sebe što privlačim svakog muskarca da jedva cekam da izadem iz kuce i da me opet gledaju, ali kada dodu blize meni plasim se da mi ne naprave nesto. Kada dodem kuci mislim si zasto jos nisam hodala da me gledaju.
Šta o meni govori činjenica da mi je svaka bivša prijateljica “zla”? Znam da niko ne vidi kada je problem u njemu ali ja stvarno ne znam šta sam pogrešno radila u izboru prijateljica. Ja sama nisam kao one – stvarno želim svima dobro, ne ogovaram, ne zanimaju me tuđi životi, iskreno se radujem tuđem uspjehu, uvijek sam tu za njih kao podrška, trudim se da razumijem sve i svakoga. A one nakon 2-3 god. druženja pokažu svoje pravo lice (ili ja tek tada shvatim). Ne poštuju me, lažu, koriste za usluge, ogovaraju drugima, indirektno ismijavaju, osuđuju. Kada ni kroz razgovor ne mogu to s njima da riješim onda prekinem svaki kontakt. A njih uopšte nije briga. Možda nemam kičmu i stav pa me gaze do kraja. Možda jer nemam novca, utjecajne roditelje, nisam lijepa ni zgodna, ne sređujem se posebno, introvertna sam. Ili samo ne znam sa ljudima?
BONUS ISPOVEST:
EROTSKO PUTOVANJE U BEOGRAD! Srednjim prstom je pod blagim pritiskom samo proklizao među moje otečene, sočne usnice…
Poljupci po vratu i miris jutarnje kafe….
„Budi se spavalice… sanjalice…“, čujem njegov glas tik uz uvo, i moram priznati, prilično me nervira…Nisam od onih blagoslovenih koji čim otvore oči vrcaju sreću i radost, naprotiv. Rano jutro… ne diraj, ne prilazi!
Samo se meškoljim, odajući nezadovoljstvo zbog buđenja subotom ujutro. „Zaboga,“ mislim u sebi „mogu li bar ova dva slobodna dana da spavam na miru!“ (iako baš i nisam neka spavalica).
„Hajde, budi se…divno je jutro. „
„Neeee… Pusti me!“
„Kako li samo uspeva da se smeška od rane zore?“, razmišljam dok se mrštim.
Nastavlja svoju misiju, rastezanja mojih živaca do krajnjih granica za to jutro, ignorišući, jasne znake negodovanja, sve do momenta kada rešava da mi ubaci crvića.
„Ne želiš čak ni da čuješ šta sam smislio… kakvu imam ideju za vikend u Bg-u?“
„Vikend?… Otkud sada vikend? Zar nismo trebali samo da odemo na koncert?“, okrećući se ka njemu, širom otvorenih očiju, konačno pokazujem zainteresovanost.
„Paaa.. Mislio sam da bismo mogli da pozovemo nekoga….“
„Kooogaaa?“
„Znaš ti dobro koga?“
Oooo daaa.. Znala sam.
„Misliš li…?“
„Ne mislim ništa… Znam. A ti si luda ako uopšte sumnjaš u postojanost želje s njegove strane.“
Hmmm.. Jutro je u tom momentu postalo mnogo interesantnije…. Toliko interesantno, da se kafa potpuno ohladila dok je moje telo dostizalo tačku ključanja pod njegovim, i to… više puta.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
