Da l se slažete da su žene u 45+ najbolje. Mnogi kazu da su prave ribe a neki ipak tvrde da su to vec jednom nogom nene. pogledajte kolekciju slika pa procjenite
Tražim novu ljubav
O sebi: Rano sam se udala. Rodila decu, a onda razvela. Deca su porasla i otišla u drugi grad u potrazi za poslom. Ostala sam sama u Pirotu. Pitam se šta i s kim dalje. Ne stidim se što u ovim godinama tražim novu ljubav. Život nije samo kad si mlad, već i kad ostariš. Uživam u svemu i svačemu. Nisam izbirljiva.
Tražim: Godine mi nisu bitne, ali volim mlađe muškarce. Oni imaju prednost, mada ne isključujem i starije. Spremna sam sve da dam, samo da me voli. Da napokon, posle dugo godina, ponovo osetim ljubav i pripadnost nekome. Uzbuđena sam pri pomisli da je moguće da preko sajta za upoznavanje pronađem novu ljubav. Moja sestra se tako upoznala i već su 6 meseci su zajedno.
BONUS ISPOVEST:
Borila sam se da povratim ritam disanja. Srce mi je lupalo jako, noge su bile oduzete. Kao da nisu deo mene….
Upoznala sam ga preko interneta, a onda i probala njegov penis. U tom periodu života radila sam i živela u inostranstvu. Moje vreme bilo je okrenuto ka poslu, a slobodno vreme sam uglavnom provodila u stanu. U Nemačkoj nisam imala bogat društveni život. O seksu nisam ni razmišljala. Ne zato što nisam želela to, već zato što niko nije uspeo da dobije moju pažnju i odvede me u krevet. Bila sam usamljena i bilo mi je dosadno. Tako sam na internetu našla jednu društvenu mrežu za upoznavanje.
Na toj mreži bilo je puno napaljenih muškaraca. Svi žele samo jedno! Žele da svoje penise zabiju u moju vaginu, i to odmah. Moja profilna fotografija je tu jako skromna. Ja okrenuta leđima, obučena. Ništa provokativno. Ali oni na svojim profilima stavljaju penise. I uglavnom pitaju kada možemo da se vidimo. Kada čuju da nisam u blizini, prestaju da pišu. Mada većina njih i nije dobila moj odgovor. Neki od njih misle da radim za novac, i šalju mi svoje ponude. 50 €, 150 €, 300 €. “Da li bi mi popušila za 100 €?”, “Koji su tvoji uslovi za druženje?”, “Savršena si, reci cenu!”. Drugi jasno navode da su oženjeni i da traže avanturu. Javilo se par kulturnih momaka, ali nisu uspeli da dobiju moju pažnju.
Vratila sam se sa posla, opet mi je dosadno! Na televizoru gledam neku emisiju, i ona je dosadna. Palim svoj laptop, on je pun virusa, star je i koči, baguje. Nervira me. Sećam se da sam imala nekoliko caka da taj laptop krene da radi normalno, te cake bile su čista magija. I sada ne bi uspela da ih ponovim. Ulazim na jednu, drugu, treću društvenu mrežu. Ništa zanimljivo. I opet odlazim na onu već pomenutu društvenu mrežu. Poruka od Miloša. Od prilike je izgledala ovako: “Ćao ja sam Miloš, ’86 sam godište, već pet godina živim u Chikagu. Izvoli nekoliko mojih fotografija, pa ako želiš, javi se.” Gledam njegove fotke odmah. Vidi se da trenira, dobar je frajer. Deluje visoko, nasmejan je na svakoj fotografiji. Nije klasičan bilder, ali je izgleda na putu da postane to. Svaki mišić mu je savršen. Crte lica su mu oštre i muževne. Vidim odmah da ima lep i mio pogled. Verovatno je namerno hteo da zagolica moju maštu. Na jednoj od fotografija sedi u fotelji, na sebi ima samo crni kratak šorts, a njegov penis je solidno ocrtan. Vidi se da je obdaren.
Uzvraćam jednom fotografijom, sećam se da je bila najnormalnija fotka. Nisam igrala na kartu provokacije. Odgovaram na poruku. I nakon par dana krećemo našu konverzaciju. Sećam se da sam u to vreme koristila MSN messenger, razmenili smo adrese. Sećam se da mi je rekao da je u Chikagu u 15 h, i da ide na posao od 18 h. Ali tih dva sata dopisivanja je bilo sasvim dovoljno da saznam sve o njemu. Radi u kafiću, konobar je, ali pored toga završava nekakvu obuku za profesionalnog trenera. U sezoni radi i kao spasilac na bazenu. Živi sa još četiri cimera. I svi oni su sa naših prostora. On je iz Srbije, iz unutrašnjosti je, odnosno iz jednog grada na jugu Srbije. Studirao je DIF, i uz pomoć fakulteta otišao za Ameriku. Tada mi je takođe rekao da narednog leta dolazi za Srbiju.
Nismo se često dopisivali, ali smo nekako održavali kontakt. Naša dopisivanja su bila kratka, i bila su u fazonu: “Kako si? Šta radiš? Šta ima novo?”. Ja sam živela svoj život, Miloš svoj, ali smo se nalazili u tom našem mikro svetu. Mene je taj moj život vratio iz inostranstva u moj rodni grad. A i Miloš je stigao u svoj rodni grad, i tada mi se javio.
Mmmmm, Miloš mi se javio.
Vraćala sam se sa bazena, bio je jako topao, pravi letnji dan. Telefon zvoni. To je Miloš. Rekao mi je da je stigao u Srbiju. Od tog trenutka, narednih sedam dana čuli smo se svakog dana. Par sati dnevno sam provodila razgovarajući sa Milošem. Naš mikro svet postao je jako zanimljiv. Pričali smo o svemu. A onda opet, kad se taj isti poziv prekine, svako je živeo svoj život. I tako nakon sedam dana Miloš dolazi da me iznenadi.
Budim se, razvlačim se po krevetu, gledam – 13 h je. Opet sam se razbila od spavanja. Mrzim to, naročito u letnjim danima. Uzimam telefon, dva propuštena poziva od Miloša i SMS: “Šta radiš danas popodne, hoćeš da se čujemo oko 17 h. Jesi li slobodna?”. Odgovaram: “Važi, čujemo se”. Sećam se da sam vrlo brzo otišla kod drugarice, sedele smo u njenom dvorištu, i tada me je Miloš pozvao. Mrtav hladan mi je rekao da je u mom gradu. “Krenuo sam za Beograd, treba da se vidim sa ortakom. U prolazu sam. Gladan sam, tako da možemo negde da klopamo.”
Izgledam nikad gore, ali nemam vremena za sređivanje, objasnila sam Milošu gde da me sačeka. Na sebi sam imala plavu haljinicu, koja je bila prilično stara. Ali sam se u njoj super osećala, po kući recimo. Na nogama sam imala drvene nanule sa visokom štiklom. Vezana kosa, bez grama šminke. Otišla sam samo do drugarice koja je par ulica od mene. Ali mogla sam da prođem za dnevnu varijantu. ‘Ajde, nema veze, nisam toliko strašna – govorila sam sama sebi.
Zovem taksi, i krećem ka Milošu. Po tablicama sam znala da je to njegov auto. Ulazim, pozdravljamo se, kao da se znamo čitav život. Ja pozitivno luda, on još luđi. Super energija. Obožavam pozitivne ljude. Stižemo u restoran. Miloš je baš takav kako sam ga i zamišljala. Visok 190 cm. Preplanuo od sunca. Njegovi pokreti tela su muževni, pogled oštar i spontan. Vidi se da je jako snažan i jak muškarac. Njegovo telo se najbolje može opisati na jedan prost način; kao da vidite sliku muškog tela u knjigama iz anatomije, e tako je Miloš bio građen. I ako mislite da smo se ovog dana kresnuli, ne nismo! Ručali smo, razgovarali, smejali se, šalili. Miloš mi je rekao da za par dana ide na svoju vikendicu sa društvom. Da će biti 10-15 dana na Vlasinskom jezeru, i pozvao me je da idem i ja sa njima. Nekako sam odmah pristala na to.
Miloš je nakon nekoliko dana došao po mene, i krenuli smo put Vlasinskog jezera. Kao da mi je najbolji drug kog poznajem čitav život. Naš odnos je bio takav. Nije me ni pipnuo. Stižemo tamo, njegovih 7-8 drugara, neki od njiih su poveli i svoje cure. Tu su i neke njegove drugarice. Vesela i luda ekipa. Vikendica je velika, Miloš mi je rekao da ću ja biti u jednoj sobi na spratu. Mala sobica, sa nešto starijim bračnim krevetom. Vidim da su u njoj i njegove stvari. U sobi se nalazi samo krevet. Soba je prijatna, klima uređaj radi. Dobro je, neću se kuvati.
Ručali smo, to je više bio neki zakasneli poslepodnevni roštilj. 18 h uveče, bila sam jako umorna, rešila sam da odem u tu istu sobu, i odmorim malo. Ležim na krevetu, gledam u plafon. Otvaraju se vrata, Miloš ulazi, na sebi ima samo šorts žute boje. Šuškavi, baš onako letnji. Najnormalnije me pita: “Šta bi ti pila večeras? Hoćemo da se olešimo.” Kreće da traži nešto po svojoj torbi, u blago savijenom položaju. Gledam ga. “Ja u glavnom pijem belo vino, nemam pojma, ali u suštini, mogu sve”. Miloš nalazi majcu, oblači je. Nastavlja da pretura po torbi. “E imamo samo crno vino, belo nemamo, a hoće Darko da pravi neki koktel sa votkom, poneli su votke za izvoz…”. Miloš u tom trenutku vadi bokserice, sećam ih se, bile su čisto bele sa plavim detaljima, u slip fazonu, stavlja ih na krevet, i nastavlja da traži po torbi nešto i dalje.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
