Istinita priča koja se desila u Zvorniku
Za pocetak bih predstavila sebe i njega, oboje smo Srbi ali naravno koristicu lazna imena da bih mogla sve ostalo ispricati onako kako jeste da bi citava prica imala smisla nekog, zar ne. Nisam nikad znala lepo prepricati sta mi se desava u zivotu, uvek nekako to ispdne manje uzbudljivo nego sto stvarno jeste. Verovatno ce tako i sa ovim dozivljajem da bude ali sta da se radi. Posebno bih sakrila njegove ime iz razloga jer on ima normalno ime, neki pevaci nose to ime ali retko se koristi, nije nesto ucestalo a Zvornik je mali grad i svi se poznaju pa je bolje izmisliti ime.
Ja sam Marija, 167cm, 60kg u top formi, perfektne grudi kao i zadnjica, mirisljava i ocuvana maca, roze boje u licu 9/10 ako bih sudila po udvaracima i komentarima hehe. Duza smedja kosa, jednostavno zadovoljna sam sa sobom u svakom pogledu i imam kozu finu i mekanu, cistu bez greske ili nekih fleka, bubuljica i slicno. Imam 31 godinu i ja sam iz okoline Zvornika, radim u Srbiji kancelarijski posao, nije bitan koji, nije sad ni vazno, uglavnom zenski kolektiv.
On je Nikola, takodje iz Zvornika ali on zivi u gradu sto je detalj za pricu, lupicu 180cm jer ga nisam pitala, smedjkasta kosa, neko ko se brije, zadovoljavajuce fin, obrezan sa perfektnim primerkom alatke, nije ni preveliki ni mali, prosecan i sto je najbitnije tvrd i dugotrajan, onako miran tip kakve ja volim, super normalne gradje, nije ni mrsav ni debeo, skoro da nema stomaka nikako a ima lepo telo, vene po rukama koje posebno u posebnim prilikama se istaknu jos vise, a to je meni dodatni afrodizijak dok ih gledam i diram.
Malo sam razvukla pocetak ali to je da bi stekli sto bolji dojam iliti dozivljaj! Pa da pocnem.
Upoznali smo se preko jedne moje prijateljice u Aprilu 2024 godine. Meni je laptop koji mi je vazan za posao poceo da koci i na preporuku prijateljice sa kojom sam pila kafu u tom trenutku u jednom kaficu koji se zove Vremeplov, upoznam njega. Prijateljica mi je da se upoznala slucajno u liftu sa jednim komsijom iz druge zgrade koji je njoj podesavao i pravio neke uredjaje u skorije vreme i da bi ga pitala da i meni pogleda, tu je blizu. Rekoh sto da ne.
Pitala ona njega odmah dok smo tu sedele, dok je jos laptop u torbi kod mene jer sam planirala posle kafe da nosim na popravku. I pristane on. Pao je dogovor da mu donesem do zgrade.
Medjutim kisa bi, a meni auto skroz na drugom kraju grada u suprotnom pravcu. Ona je morala da ide na posao posle te kafe i ja se zaputim do njegove zgrade jer je odmah tu blizu kafica, nema minuta hoda. Nadjemo se mi i ja mu objasnim kako i sta, dam mu kontakt da mi se javi kad zavrsi ili ako mu nesto drugo bude trebalo. Ali kisa pada, a meni auto na drugom kraju grada. Rekoh kako cu ja sad po ovoj kisi.
Pita on mene dokle idem.
Rekoh do auta, parkirala dole ispod opstine na Drini.
Rece on meni je auto kod majstora, veceras bi trebao po njega ako se nakanim, a inace bih te ja odvezao do auta. Ja ga uhvatim za ruku mahinalno, pomazim i kazem ,,Jao kako si divan”, on se malo zbuni, pogubi se, a meni prodje neka cudna energija kroz telo u tom trenutku, meni sipmaticno to uvek bilo kad je neko stidan ako se to tako moze nazvati.