Istinita priča – preselila sam se kod svog verenika godinu dana pre nego što smo se venčali. Bio je ambiciozan i to sam vrlo dobro znala još kada smo i krenuli da se zabavljamo. Posao je bio porodični tako da uvek kada je radio na većim projektima tražio je od starijeg brata da mu pomogne.
Njegov stariji brat je uveliko bio oženjen. Bio je snažan tihi tip… veoma zgodan i privlačan. Nije mnogo pričao, ali me je zaintrigirao njegov grub izgled. Bio je potpuno drugačiji od svog rođenog brata. Reči nisu ni bile potrebne, pogled je bio dovoljan… uvek me je gledao onim „hoću da ti razvalim pičku“ pogledom. Žene vrlo dobro znaju taj pogled.
U svakom slučaju držala sam se podalje od njega… bez zadirkivanja ili seksi viceva… on je bio van dozvoljenog. Uostalom, volela sam svog verenika i planirala sam budućnost i porodicu sa njim. Poslednje što sam želela je da izazovem probleme između nas ali i njih dvojice.
Posao koji su vodili značio je i mnogo putovanja. Posebno od strane mog muža koji se, za razliku od starijeg brata, morao dodatno dokazivati. Pre polaska na put zamolio je svog brata da povremeno svraća do mene i da proveri ako mi nešto treba. Pored toga, određeni projekti su bili u kancelariji pa mi je rekao da će povremeno i njih rešavati.
Nisam znala šta da mislim o tome. Mlada, sama devojka kod kuće… ali šta sam mogla da kažem? „Znaš dragi, kad me tvoj brat pogleda tim pogledom, postajem mokra?“ To nije dolazilo u obzir tako da sam sve prihvatila.
Jedne večeri sam se vraćala kući sa posla kada sam ga zatekala kako me čeka u svom autu pred kućom. Pozdravili smo se i odmah sam dobila žmarce kada smo ušli u praznu kuću. Nisam ga gledala direktno ali sam prosto osećala kako me odmerava. „To ti je radna odeća?“ – upitao je.
„Mhm… uglavnom. Što pitaš?“
„Pa moram da ti kažem da izgledaš predivno u toj haljini i štiklama.“
Bilo mi je neprijatno, nisam očekivala ovako direktne komplimente od njega. Kao što rekoh, nije mnogo pričao, tako da me je uhvatio nepsermnu. „H-hvala… khm, trebaš u kancelariju ili?“
Samo je klimnuo glavom. Uzela sam malo vina za sebe, kao i posle svakog radnog dana, a on je hteo samo vodu. Ostavila sam ga da radi dok sam se ja povukla da obavim neke sitne poslove. Obično se presvučem iz svoje radne odeće kada dođem kući, ali njemu se svidela moja uska siva haljina pa sam je zadržala na sebi kao i štikle.
Loše nevaljale misli su mi prolazile kroz glavu… Popila sam dve čaše vina da se opustim dok sam sređivala kuhinju. Sve to je trajalo manje od sat vremena kada sam čula njegov glas. Pozvao me je da mi pokaže završeni rad. Nije bilo mnogo smisla za to jer se nisam razumela u arhitekturu ali sam ga ipak pohvalila.
Tada me je pogledao i rekao: „Umeš ti i bolje od toga.“
Nastupila je tišina. Moje lice prošlo je kroz nekoliko crvenih nijansi dok sam obrađivala na šta je mislio. „Sjajno je. Mnogo mi se sviđa.“ U tom trenutku sam praktično drhtala, čašu sa vinom sam stegnula snažno kako mi ne bi ispala.
Približio mi se, ne govoreći ni reč, samo zureći u moje oči. Ugrizla sam donju usnu, kao i uvek kada sam nervozna… Nisam ništa rekla… samo sam se ukočila i ubrzano disala. Pomerio se još bliže. Jebote mirisao je tako muževno da sam refleksno zatvorila oči i duboko udahnula. Tada sam osetila kako mu ruka klizi uz moju butinu.
Da li sanjam? Da li sam se napila, zadremala i počela da sanjam??
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
