Posjetila nas je neki dan kćerka od moje svastike. Došla je na par sedmica. Šokirao sam se kada sam je ugledao, izgleda kao da imam barem 20 godina, prava cura. Nisam neki bolesnik i nisam je gledao na “onaj” način, ali kada sam je jutros u kupatilu zatekao bez odjeće, znači vidio sam je cijelu, sve…
Koliko sam se ja iznenadio toliko je i ona, stojali smo tako neki par sekundi i gledali se, a onda sam se ja sjetio da bih bilo normalno da izađen i da oj se barem izvinem. Izvinuo sam se i krenuo vani, a ona mi je tada rekla da sada kada sam je vidio bez odjeće nema potrebe da se ustručavam i slobodno da se vratim i odradim ono zbog čega sam ušao u kupatilo.
Bio sam zbunjen i prihvatio njen poziv.
BONUS ISPOVIJEST:
Ne volim svoju bebu… Imam 19 godina, nedavno sam se porodila i rodila sam djevojčicu. Mrzim je, mrzim je iz dubine duše. Moji roditelji i prijatelji misle da je to neki trenutni šok, čak neki misle da nisam normalna, da sam luda, ali niti je šok, niti sam luda, jednostavno mrzim je. Oduzela mi je mladost, život, SVE ZA ŠTA SAM ŽIVJELA.
Slučajno sam ostala trudna, bila sam u šoku, nisam znala šta da radim, kome da se obratim za pomoć obzirom da nisam znala ni ko bi mogao biti otac. Željela sam abortirati, ali nisam imala novca, na kraju bilo je prekasno i morala sam je nažalost roditi. Porodila sam se carskim rezom somak mi je unakažen, izgledam kao neka baba od 40-50 godina, a ne djevojka od 19 godina. Katastrofa… Od prvog dana razmišljam i jedini cilj mi je da se što prije riješim djevojčice koja mi je već nanijala toliko zla i juče sam definitivno odlučila da ću je dati u dom, sirtoište ili kako se već zove, ali otiću skroz na jug zemlje naći neko sirotište i prekinuti svaki mogući kontakt sa njom, za cijeli moj žvot.
