Bila sam sa mamom na slavi kod rođaka, da joj kao pravim društvo jer otac nije mogao.
Povela se priča o stanju u državi i nezaposlenosti, moja majka brzopleto izjavi “evo moja kćerka radi za 1000+eura” jer uvijek voli da se hvališe, iako sam joj milion puta rekla da su te stvari lične i da ne volim da bilo ko ko mi nije blizak zna za to.
Tek će na to jedan već pripit komšija “ko zna šta ona stvarno radi za te pare”. Mojoj mami para iz ušiju, a ja sam samo smireno rekla “Ne možete ni da zamislite”. Što je i istina, čovek je prost i jedva da zna šta je računar, sad ja njemu da objašnjavam šta je automatsko testiranje informacionih sistema.
Mama se naljutila na mene jer ko zna šta su ljudi pomislili, ali je barem naučila lekciju.
BONUS ISPOVEST:
ISPUNJAVAO ME KLINAC: Nisam mogla da odolim tolikoj batini, morala sam da je obuhvatim
Fascinantno je kako je život nepredvidiv, kako i kad sve izgleda da je onako kako treba biti i da nam život mirno teče svojim tokom, nikad ne znamo šta nam sutrašnji dan sprema i kakvo iznenađenje će nam život doneti. Ime neću da otkrivam.
Imam 29 godina, živim u Banjoj Luci i radim na jednoj ovdašnjoj vrloj popularnoj televiziji. Imam dugu smeđu kosu, frizuru menjam često ali najviše volim da je ravnam, smeđe oči, puna usta, čvrsto zaobljeno telo i za sebe neskromno mogu reći da sam jedna od poželjnijih žena ovde. Ipak, s obzirom na to da je poznata činjenica šta muškarce najviše privlači, mislim da su moje velike grudi možda i najveći adut, ne računajući naravno lice za koje ipak mislim da uvek mora biti na prvom mestu.
Imam momka i već dvije godine smo u vezi. Odlično se slažemo i razumijemo, sex je dobar, veza kao i svaka druga ima i uspone i padove, ali nikad nije bila značajnije uzdrmana. Planirali smo vjenčanje za sljedeću godinu i na kraj pameti mi nikad nije bilo da bih svog dečka mogla prevariti. Nedavno je na našu televiziju primljena grupica volontera, usled prakse naše televizije da studentima završne godine žurnalistike daje mogućnost prolaženja obuke u televizijskom novinarstvu. Među volonterima je bio i jedan Denis, 22-godišnjak, za koga nisam mogla ni da slutim da ćemo iz temelja promeniti život.
Tamnih očiju, kratko ošišan, srednje visine, širok u ramenima, ali ne i previše krupan, s vrlo upečatljivim crtama lica. Međutim, ono što je posebno isticalo bila je njegova neverovatna karizma. Izgledao je daleko ozbilnjije i mudrije za svoje godina, vrlo načitan, pismen, nije postojala tema o kojoj s njim niste mogli pričati, i njegovo celokupno ponašanje činilo ga je vrlo dominantnim i privlačnim, iako ja tu privlačnost nisam osećala sve do jednog trenutka. Pošto su u subotu samo dva novinara trebala biti dežurna, a dosta događaja je trebalo popraviti. Pošto je od svih volontera bio daleko najsposobniji i najagilniji, zamolila sam ga da dođe kao ispomoć, na šta je on uz namrgođen izraz na licu pristao.
Taj poziv je bio možda i jedna od mojih najvećih grešaka u životu, a možda su događaji koji su potom usledili bili tek neumoljivi tok sudbina, nešto što se moralo desiti i što ima svoju sasvim logičnu svrhu. Subota je tekla kao i svaki drugi radni dan. Novinari su radili priloge za svoje teme, dok sam ja pripremala ostale stvari potrebne za emisiju. Bili su kasni popodnevni sati. Sišla sam u restoran, sjela sama za stol i naručila kafu, razmišljajući o poslu. Nakon nekoliko minuta u restoranu se sam pojavio Denis, i onako njemu svojstveno prilično samouvereno seo pravo za moj sto. Na sebi je imao usku crnu majicu ispod koje se naziralo fino isklesano mišićavo telo, crne farmerke i bele patike, dok mu je izraženi biceps upadao u oči. Ni na kraj pameti mi ne bi palo da s tim momkom imam bilo šta, pre svega jer sam zauzeta, a i pored toga nezamislivo mi je bilo da budem s nekim toliko mlađim od mene. On je za mene do tad bio simpatični oštroumni mladić s kvalitetima da daleko dogura u životu, ali u tom trenutku osetila sam neku neverovatnu privlačnost prema njemu koju sam pokušavala ignorisati.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
