Nazvala me sponzorušom… Svekrva nas pokušala razdvojiti na razne nacine, podmetali nam lazi i neistine, naterala jednog lika da kaže da varam muža sa njim.
Mene je nazvala sponzorusom (jer mu otac ima restoran). Njegova majka otvoreno pokazuje kako nisam dovoljno dobra da se udam za njihovog sina, moji njega krive sto jos nisam zavrsila fakultet.
A niko nije video da se i danas volimo kao prvog dana, niko ne vidi tu energiju medu nama koja lomi sve njihove negativne reci i zivi u svom malome svetu ljubavi. Nasa jutra pocinju sretna jer se budimo jedno kraj drugog i nista, ali nista ne vredi kao nas dvoje. Sretna nam 9.godisnjica, jedino moje.
BONUS ISPOVEST:
OVERIO SAM KOLEGINICU! Grčila se i trzala na svaki moj mlaz uz dug krik zadovoljstva!
Radio sam kao tonac na jednoj lokalnoj radio stanici koja je slavno propala ali neću pominjati njeno ime jer je bila dosta slušana. Kako je propala ako je bila slusana? Jedna reč: politika. Mislim da to objašnjava sve. I loše rukovodstvo, ali sa tim se još i moglo izaći na kraj. Al’ neću da pametujem, na kraju ću da userem priču.
Sve u svemu, dobra ekipa znači i dobro društvo, a dobro društvo znači i dobro zezanje na poslu. Bili smo na istoj talasnoj dužini, odlično smo se slagali a nesuglasice koje idu sa poslom smo rešavali usput i interno tako da nije nikad došlo do problema u poslu.
Elem, odoše neki svojim putem, mi napravimo audiciju… I doðe Jaca, meðu ostalima, ali su oni manje bitni. Simpatična, prijatna, po potrebi provokativna, ponekad i borbena. I što je najbitnije za spikera, jezičara. Njena je poslednja, pa to ti je… Crna kosa, crne oči, niskog rasta ali snažne graðe. Takve devojke u šali zovem „Rambo – Zuska”. Široka ramena, grudi proporcionalne, ni velike ni male, taman da lepo stanu u šaku. Uzak struk, jaki kukovi, snažne, lepo graðene noge. Ali ono najlepše na njoj je bila guza. To su bile dve tako pravilne, oble lopte da sam zinuo kad sam ih ugedao, a kita mi i dan – danas reaguje i pri samoj pomisli na tu guzu. Veoma… „inspirativna” guza, mogu reći…
Mislim da sam se i ja njoj dopao, mada je devojka volela da flertuje naokolo tako da se nisam mnogo uzdao u tu svoju procenu. Da je provocirala, jeste, naročito na zajedničkim smenama, i to ponekad prilično sočno. Što odevanjem, što verbalno. Kontao sam posle nekog vremena da tu ima i malo više od zezanja, ali sam odlučio da je pustim da se igra mačke i miša, stavljajući sebe u ulogu miša i čekao priliku da se naprasno pretvorim u džukca… Meðutim, Jaca je prešla na otvoreni flert pa sam se umesto u džukca, pretvorio u napaljenog majmuna. Srećom, bio je to veoma iskulirani majmun koji je odlučio da malo tvrdi pazar. Slatko sam se pravio blesav i naivan taman toliko da ne odustane.
Jedno veče na zajedničkoj smeni, u kojoj nije bilo emisija, već samo par reklama, malih oglasa i lokalni meteo-izveštaj na svaka dva sata, mrzelo me da preturam po diskovima i pločama, što se inače retko dešavalo jer volim taj posao i volim da izvlačim dobre a potpuno nepoznate pesme iz paučine. Pustio sam CD sa raznim izvoðačima koji je odgovarao toj prilici i pustio mozak na pašu. Jaca je pročitala meteo izveštaj pa sam ja nakon toga iskoristio priliku da trknem do mesta gde i carevi idu peške.
Kad sam se vratio, zatekao sam je nagnutu nad sto. Preturala je po nekim papirima. Lepršavi minič joj se zadigao toliko da je otkrio dobar deo njene guze ( uuuu…! ) i crtu koju su pravile bordo tange koje je nosila. Pogledao sam na sat i oslušnuo pesmu koja je bila u toku. Bilo je dovoljno vremena i do kraja popodnevne smene i do kraja CD – a koji sam pustio. „Sad je trenutak!” – pomislio sam i lagano okrenuo ključ u bravi prostorija radija. Toliko se zadubila u to što je radila da nije ni primetila kada sam joj prišao i stao tako da je maltene mogla da oseti napon u mojim preponama. Jednu ruku sam joj provukao oko struka a drugom sam je istovremeno pomazio preko tangi otpozadi. Iznenaðeno se uspravila, ali je več u sledećem trenutku provukla ruku izmeðu nas i počela da trlja moju nabreklinu.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
