Otišla sam sa kćerkom kod roditelja… Udala sam se sa 18 godina, ostala sam trudna i morala sam. Međutim, moja svekrva me nikada nije prihvatila, a posebno ne moju kćerku. Muž nije sumnjao da je otac, ali ona je konstantno ponavljala da sam ku*va i da njen sin nije otac. Istina da sam bila sa više različitih muškaraca, ali sam bila skoro 100% sigurna da je on otac.
Nakon dvije godine braka, prije mjesec dana moj muž me prvi put u životu udario i tada sam shvatila da je pao pod njen uticaj. Oprostila sam mu, ali juče mi je praktično iz čista mira rekao kako je razmišljao i da isli da je najbolje da se rastanemo… bili smo mladi, kao u tom smislu i da smo pogriješili što smo se vjenčali. Tada sam ga pitala šta ćemo sa kćerkom, jer i njen život je sada tu, a on mi je onako mrtav hladan rekao VODI JE SA SOBOM… ŠTA ME BRIGA ZA NJU!
Tada mi je bilo jasno… njegova mama je uspjela u svojoj nakani i rasturila nam je brak. Najgore od svega njen sin mene zaista voli i ni sa jednom drugom neće biti sretan kao sa mnom. Nisam se željela raspravljati niti se dodatano sramotiti. Spakovala sam svoju kćerku i sebe i otišla kod mojih roditelja. Teško mi je, ali nekako sam ovo predosjećala, jednostavno se moralo desiti, samo se pitam ZAŠTO?
BONUS ISPOVIJEST:
Moje svekar je jako ugledan čovjek… Moj svekar vara moju svekrvu sa duplo mlađom devojkom. Ono što je posebno odvratno TRAŽIO JE I OD MENE! Ja sam mu snaja, ali više puta je na bezobrazan i direktan način tražio da spavam sa njim.
Toliko sam se odvratno osjećala da me bilo strah reći bilo kome. Pre par dana sam bila sama kod kuće i moj svekar je došao kod mene. Pokušala sam izaći, a kada sam mu se približila, obzirom da sam morala proći pored njega, on me uhvatio za… ! U tom trenutku sam mislila da je gotovo, mnogo je krupniji i snažniji od mene, ali pustio me da izađem iz kuće. Nekoliko trenutaka je izašao i on i samo mi kratko dobacio kako ga mogu pozvati kad god želim.
Ne znam šta da radim, šta da mislim… kome da ovo ispričam. Niko mi neće verovati, realno da meni neko ovo priča ne bih verovala. Pogotovo čovek je kao vrlo ugledan u gradu… Stvarno se osećam jadno i poprilično uplašeno! Da sam barem neka prostakuša, pa da to odradim i odna opušteno živim, ovako non stop sam u strahu.
