Žena me prepala zbog gluposti… Danas sam doživio strašan udarac. Radim u rudniku i danas kada sam se vratio s posla i legao sam malo da se odmorim. Taman što sam sklopio oči, VRISKA… čujem iz kupatila dozivanje… moja žena iz sveg glasa vrišti UPOMOOOĆĆ,UPOMOOĆĆ. Vjerujte noge su mi se odsjekle od straha, obzirom da je trudna, šesti mjesec, ma svašta mi kroz glevu prošlo.
Skočim kao bez glave… počnem da je dozivam, ali u tom trenutku muk, nije se odazivala na moje povike, najgore stvari su mi tada prosle kroz glavu, pokušavao sam na razne nacine da otvorim al nisam mogao i šta ću morao sam razvaliti vrata. Kada sam ušao u kupatilo, vidim moju suprugu kako se skupila u ćošku i sva uplakana gleda ispred sebe u nekog žohra.
Da nije trudna razvalio bi je od batina, toliku dramu napraviti zbog gluposti, zbog ŽOHARA, ma nemogu da vjerujem. Crnčim pod zemljom, radim kao konj i kada dođem kući treba da se sekriam zbog gluposti. 10 godina života mi je danas oduzela, ali poroditi će se ona. Šta je to u ženskom mozgu pa su tako glupe, ccc…
BONUS ISPOVEST:
NABADALA se do kraja na NJEGOVO KOPLJE! Jahala ga je kao PASTUVA!
Osećam nemir u sebi. Danas cu se sresti sa njim,po prvi put. ...Ustvari, prvi put ću osetiti drugog muškarca u životu.. Proganjaju me pitanja: " Kako će biti, hoću li ga zadovoljiti, hoće li mi prijati, hoću li biti u blokadi...."
Dolazim do zgrade,gde je iznajmio stan, malo kasnim...Rekao mi je broj stana, međutim bakica mi otvara vrata, ulazimo zajedno u lift.. i gle čuda izlazimo na istom spratu...ona na levu stranu, ja na desnu...ne smem se ni osvrnuti, da ne vidim da me posmatra gde ulazim...mogla bih doći u iskušenje da pobegnem...panika...
Prilazim broju stana 38 i zvonim...osećam da me gleda kroz špijunku...Odjednom se otvaraju vrata, i on stoji zaklonjen sa vratima, samo u boksericama....oduzima mi dah,nisam očekivala..na njegov dubok,markantan glas " Dođi", delujem kao hipnotisana. Ulazim, zatvara vrata za mnom. Izuvam se..osećam njegov pogled na sebi, ali ništa ne govori..
Sedam na ugaonu, ne znam kuda da gledam, šta da radim sa rukama, nervozno preplićem prste..
Osećam kako mi stavlja prste pod bradu,da mi podigne lice...i čim sam ugledala njegov osmeh,njegove sivo-plave oči...znala sam da ću mu pripasti..
Tiho: " Ne boj se..."
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
