Sa njim sam, iako je mnogo stariji… Već nekoliko mjeseci se “viđam” sa jednim starijim, a uz to i oženjenim muškarcem. Obzirom da smo prve komšije neću nogo detaljisati da nas ne bi razotkrila.
On ima skoro 50 godina i 10 godina je stariji od mojih roditelja. Ni sama ne znam kako je sve počelo, ali ono što je najvažnije, ja sam danas vjerovali ili ne najsretnija žena na svijetu. Barem se tako osjećam. Ono što osjećam ne mogu riječima opisati i jedino što me brine je činjenica kako će okolina reagovati kada ozvaničimo vezu i kada se vjenčamo, a to će vrlo skoro. On je obećao da će se razvesti i mene oženiti kada za to “dođe vrijeme”.
Jedna od opcija je možda da napustimo ovu našu provinciju i odemo u Švedsku obzirom da on tamo ima brata i to bi se možda moglo napraviti. Gledam sada u ovom rijalitiju ima sličnan slučaj kao i moj, samo što je ovaj baš mator, ja to sa njim baš i ne bi mogla i ako sam u sličnoj situaciji, ova djevojka mi nije jasna uopšte, premator je nema tu ništa… Kako vi gledate na veze sa velikom razlikom u godinama?
BONUS ISPOVEST:
Osetila sam njegovu MUŠKOST kako me širi! Bila sam PRESAVIJENA na veš mašini KAO KUJICA!
-Zar niko u ovoj gradu ne ide peške ili gradskim prevozom,da obavlja svoje obaveze, jebenih pola sata,sam tražila parking mesto za jebena kola!!!
Vidno iznervirana, posle napornog dana, noseći u rukama tovar papira,koje sam ponela kući da završim posao, gundjam na sav glas….
Ispred ulaznih vrata zgrade,stoje klinci, glasno se smejući,nekim svojim salama…
Prilazi mi Marko,da mi pomogne otvoriti vrata,na šta mu se srdačno zahvalim,ali nije mu to bila jedina obaveza…dobio je naredjenje od oca,da mi prenese poruku.
– Moj otac Vas je zamolio ,ako možete, da dodjete,da mu pokažete,kako da upali mašinu za veš,znate kupili smo novu- prenosi mi poruku, zadržavajući vrata da prodjem…i već sledećeg trenutka,kako sam prošla kroz vrata,odlazi kod svog društva…
– Mora da opet imaju neku utakmicu- promrljala sam sebi u bradu, i nastavila do svog stana.
Prolazeći pored komšijih vrata, zastanem sa hrpom papira, predomišljajući se da li da idem prvo do svog ili da odmah obavim tu posetu,pa da sam posle mirna,kad se najednom otvoriše vrata stana,trgnuvši me iz mojih misli.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
