Ne mogu da kažem da sam bio neki Don Žuan koji je devojke satirao od kurca… Mislilm da me je u tome kočila moja mlaka emotivnost, koja se budila kad god bih kresnuo neku devojku. Iako bi trebalo sve da se svede samo na seks, ja sam od toga kreirao kvantnu fiziku.
Moje seksualno iskustvo je, do te večeri, bilo ograničeno na povremenu jebačinu s nekom od studentkinja iz doma, obično u okvirima neke od jadnih mladalačkih veza… I što je najgore u te devojke sam se zaljubljivao, kao što već rekoh, naivno i dečački verujući da je ljubav ta na kojoj jedna veza opstaje a da je seks samo nešto što se podrazumeva. Znam, živeo sam u zabludi. Na kraju bi one sve odlazile, jer ih je smorilo moje bezrezervno poklanjanje pažnje. One su, zapravo, tražile da ih neko leši kurčinom i oslobodi predispitnog stresa. Naravno, to se promenilo…
Sve u svemu, atmosfera za manastir, a ne za studentski dom. Dani su prolazili, a da ne vidim više od nekoliko osoba dnevno. I to su bile ili kuvarice, portiri i dve studentkinje sa mog sprata. I tada, jedne noći dok je sat lagano otkucavao oko 10 sati, začuo sam tiho kucanje na vratima, a zatim sve jače. Pred njima je bila Dejana, tada apsolventkinja književnosti, mršava, smeđa devojka, atraktivna i uobražena, čak drska u kontaktu sa ostalim studentima. A moglo joj se, jer je već, otkako sam ja u domu, imala za momka lokalnog mafijaša, punog love, dobrih kola i svega što to prati.
Sad je s dosta dosade na licu stajala pred mojim vratima i tražila upaljač. Nije čak rekla ni dobro veče. Ja se na trenutak zbunih, dodah joj upaljač i ona s zapaljenog cigaretom bez i hvala ode hodnikom. Vratim se i nastavim da čitam, a onda nakon dvadesetak minuta ista priča. Dođe, pokuca, zapali cigaretu i ode. I nakon 20 minuta isto, s tim da je uzela upaljač i kazala da će se vratiti uskoro. Prošlo je i pola sata, meni se pušilo, probao sam da nastavim da čitam držeći u ustima nezapaljenu cigaretu. Ne ide. I ustanem, pođem do vrata njene sobe, pokucam, ne čuje se ništa, još jednom-isto. Gurnem kvaku i uđem, ona sedi za stolom i šminka se, samo u bade mantilu, blijeska joj butina i ne okreće se čak ni da pogleda ko je ušao.
– Upaljač ti je na stolu, zapali i vrati ga gde si ga našao.
Sasula mi je to s takvom arogancijom da sam izašao kroz vrata njene sobe crven kao rak. Pa šta ona zamišlja da je?! I ono što me je još više iznerviralo je bila činjenica da sam uradio baš onako kako je rekla. Sledeću cigaretu sam popušio paleći je s vrha opuška od prethodne. Tako i treću. Sat je otkucavao ponoć i taman kad sam se spremao da ugasim svetlo čuo sam je kako odlazi s frajerom niz hodnik. U život! Ništa od cigarete pred spavanje, pomislio sam i navukao ćebe bliže grlu. Ali san nije dolazio na oči. Misli su mi se vrtele na svaku stranu i na kraju sam ustao i stavio sebi kafu u električnu džezvu. Nastavio sam da učim i tako do kasno u noć, a onda sam začuo korake u hodniku. Vratila se u svoju sobu i gotovo da sam potrčao da tražim svoj upaljač. Cigareta mi je zaista bila veoma potrebna. Zakucam na vrata ništa, opet ništa, i opet gurnem kvaku a onda šok. Ne obazirući se na mene skidala je haljinu preko glave i ostala samo u vešu tu pred mojim očima. Onda se okrenula i kazala mi, činilo se, s neopisanom nadmenošću:
– Uzmi jebeni upaljač i briši!
Opet sam je poslušao, uzeo upaljač i izašao kroz vrata, a onda je u meni nešto puklo. Vratim se onih desetak koraka nazad, otvorim vrata, a ona navukla na sebe gornji deo pidžame i skida čarape.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
