– Kukovi unatrag, neka šipka prati tvoje noge.. lepo! Savršen oblik, Lukeria! –
Obrišem malo znoja s čela i nasmešim se Josipu. Iscrpio me s ovim satom ali ne toliko koliko želim da ga istrošim. Trudim se da mi se oči ne zadržavaju kad demonstrira povlačenje za nekoga, ali ne mogu se ne zagledati u njegove tvrde, snažne mišiće.
Celi ovaj sat bio je mučenje – ne mogu se usresrediti na čučnjeve ili sklekove jer stalno razmišljam o onome što se dogodilo pre nekoliko dana.
Bila sam duboko u nekoliko čaša vina, provlačila se kroz profile na aplikaciji za spojeve kad me je zaustavio, a srce mi je poskočilo.
To je definitivno bio on. Živahne smeđe oči, gusta brada, široka ramena. Čeznem da ga okusim otkako sam pre nekoliko meseci počela pohađati njegov tečaj Body Pump.
Moj mozak natopljen vinom, bez straha od potencijalne nespretnosti, snažno je zamahnuo udesno. Jebi ga. Spustila sam telefon i zastenjala.
Verovatno će samo misliti da je to slatko. Pokušala sam se uveriti da me neće mrziti, ulivajući još crvene boje. Tada mi se upalio telefon.
To je podudaranje! Osetila sam kako me probija struja. Game on.
– Lukeria, ako vežbaš kod kuće i nakon treninga, mogu ti pokazati potez kako bih produbila te čučnjeve – kaže Josip ono neobavezno.
– Slatko, hvala. – Cerekam se. Nadam se da ostatak sata neće pokupiti napetost koju osećam.
Svi utihnu, a ja ubijam vreme protežući se po podu, pokušavajući se usredotočiti na senzacije svog tela, zvuk mog disanja, sve osim vlažnih dlanova i lupanja srca. Tada čujem kako su se vrata zatvorila.
Podignem pogled i uhvatim Josip kako mi merka dupe. Osećam kako me gleda i kako mu oči strele prema mojim. Sad je pocrvenio ali ne lomim mu pogled. Smanjuje udaljenost između nas, a zatim lagano pritiska dlanove o moje bokove, stopala s obe strane mojih ruku.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
