“AU, KOLIKI JE, NE MOŽE DA STANE U MENE” Jelena je toliko glasno vrištala da je čuo ceo komšiluk!
Ovaj put, nije se zadovoljio pogledom…
Spustio je dlanove na moje bokove i u sred koraka me zaustavio…ostao tako jedan tren, a onda me privukao sebi.
Samo sam zatvorila oči, opustila telo koje se potpuno uklopilo u njegovo, izvivši malo leđa tako da mi se vrat sljubio uz njegov. Osetila sam pulsiranje vene na njegovom vratu, kroz svoju…kao da mi je prolazio kroz krvotok, sve više se pripijajući uz mene, dalje od mogućeg. Obgrlivši me rukama, stegao me je jako uz sebe, a usne spustio na levu stranu izvijenog vrata.
Nisam mogla da suzbijem duboki uzdah, nakon što je dodirnuo najosetljiviju tačku na mome telu. Kolena su mi klecnula, butine počele da se tresu kada je vlažnim jezikom počeo da prodire u njega, da ga raspolućuje, nežno kida zubima, prateći ugibanje moga tela….
U tom trenutku nisam marila za okruženje, na činjenicu da neko vrlo lako može naići i zateći nas, u tom iznenadnom zanosu strasti koju nismo sposobni da iskontrolišemo.
Bila sam spremna da mu se dam, prepustim bez pogovora na tom stubištu, u to doba dana prilično prometnom, pretvorena u užarenu, goruću žudnju, koja mi se razlila za tren čitavim telom, i njim, koji mi je strujio krvotokom, grejao iznutra, pribijajući svoje telo od nazad.
Ipak, kao i uvek, više trezvenosti je imao on i u trenutku kada sam pomislila da ću početi da ga molim da me oslobodi, rasplamsavši još više tu vatru koja tinja u meni do tačke, vrhunca, kada sagori, pojede samu sebe, odvojio se od mene i pogurao ka napred.
Nesigurnim korakom, nošena drhtavim nogama, nastavila sam ka stanu, smirujući dah, vraćajući kontrolu nad sobom, iščekujući da me pusti u mir i sigurnost svoga stana….i tada uzme lagano.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
