– Jesi li gotov? – pitala sam ga.
– Jesam, kolege još nisu završile pa sam došao sam. Nadam se da neće nikakve popravke trebati, da mogu što pre da palim kući.
– Pogledaću čim dođem u kancelariju. Ne brini brzo ćeš kući, ne verujem da će me tvoj prilog baš toliko razočarati da moraš sve ispravljati.
– Ne bih ja tebe razočarao ni u drugim stvarima, samo kad bi mi to dopustila.
– Molim, šta želiš reći – rekla sam u isto vreme ljutito i zbunjeno.
Koja sam drkost, pomislila sam. Otkud mu tolika smelost da se on balavac meni ovako obraća, otkud samo potiče tolika samouverenost.
– Prelepa si žena, ja te nikad ne bih ispuštao iz ruku. Je li tvoj momak uopšte svestan što ima – rekao je sa izazivačkim smeškom na licu.
– Jeste, ne brini, svaki dan me usrećuje – rekla pokušavajući izgledati drsko i srdito, iako sam u stvari bila zbunjenja, dok je u meni sve gorelo.
Samo se nageo prema meni dotaknuvši mi usnama vrat i šapnuo u uhu:
– Kako lepo mirišeš. Koristiš “Šanel Alure eau de parfum”. Jedan od mojih omiljenih. Volio bih da te osetim celu.
Bila sam naprosto zapanjenja. Kako žena da reaguje u takvoj situaciji? Šta da kažem a da zvuči smisleno.
– Sad ću pogledati prilog – rekla sam potpuno izgubljeno i izbezumljeno.
Ustala sam i ubrzanim hodom otišla u svoju kancelariju, sela u stolicu i pokušala da dođe sebi. Kako je moguće da neko poseduje toliku samouverenost, otkud takva drskost? Zar je moguće da postoji takav muškarac, 22-godišnjak? Bila sam užasno napaljena, želela sam ga, takav otvoren pristup i tu smelost nikad nisam doživela, a svedočim brojim nabacivanjima gotovo svakodnevno. Želim ga, gorim, ali ne smem na to ni da pomišljam. Bilo bi suviše pogrešno. Samo nekoliko trenutaka posle u kancelariju je ušao Denis:
– Ko ti je rekao da uđeš bez kucanja, molim te izađi.
– Znam da me želiš, kao što neizdržljivo želim tebe. Zašto da krijemo naša obećanja, neće niko znati.
– Ti si napaljeni klinac samo, molim te izađi.
Nije se dao omesti. Prišao je do moje stolice, kleknuo, prislonio mi svoju ruku na lice i počeo da me miluje. Ah, kako mi je samo to godilo, dok je telo želelo da što pre bude u meni. Trebala sam da ga odgurnem, trebala sam nešto reći, trebala sam bilo šta, ali jednostavno nisam imala snage. Ostala sam ukopana, nemoćna pred tim neverovatnim, nadmoćnim muškarcem. Prislonio je usne i poljubio me strasno, na šta sam mu ja uzvratila. Jednostavno sam bila nemoćna zatvorena u neko transativno stanje.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
