Bila sam sa mužem od prijateljice u tajnoj vezi godinu dana. Ostavio me posle godinu i to preko neta govoreći da je momentalno i da će se vratiti, nije ni hteo da se vidimo. Nakon toga ispricala sam prijateljici gomilu lazi o njenom muzu i ona se razvela od njega.
Videli smo se ponovo nakon 7 mj i kao rekao mi da mu se srce nije treslo kao nekad , i nakon toga mi i rekao da izlazi da upozna jednu devojku. Sa njom je već nekoliko mjeseci.
E živote…Htela sam i zahtjv da mu pošaljem pa se sve zaustavim ,setim se svega što sam prošla a opet mu odem na profil ponekad.
BONUS ISPOVEST:
IZLUĐIVALA ME JE! Gutala ga je celog, halapljivo, gladno, trzajući se nekontrolisano
Jedno drugom smo se zakleli da ćemo, kada se budemo susreli prvog sledećeg, upravo predstojećeg puta, biti strpljivi. Da ćemo uzimati jedno drugo nežno, lagano, mazno, usporeno. Da ćemo smišljeno, planski biti samosvesni, kontrolisati se, ne dopustiti da, ponovo, preovlada ono animalno u nama, oboma i da se nećemo ponovo baciti jedno na drugo kao izgladnele zveri.
Ovoga puta moralo je biti tako. Bili smo rešeni i ubeđeni u to. Želeli smo tako oboje, najiskrenije. Bez obzira na celokupni, sada već trocifreni, broj dana od našeg poslednjeg susreta. Bez obzira na svu strast koja je potpuna i tako lepa i bestidna, još od prvog momenta, od prve reči, prvog pogleda, prve smelosti da se otvoreno prizna. Bez obzira na nebrojena on-line maženja, masturbiranja, posmatranja, grčevita svršavanja sa samo jednom putanjom u glavi – da se konačno ponovo spojimo, utonemo jedno u drugo, utisnemo tragove na telima. Bez obzira na sve to nedostajanje, žudnju za seksom i strast, ovoga puta žudeli smo za nežnošću. Za laganim dodirima, gubljenjem u pogledima, vremenom koje stoji. Toliko zaljubljeni, toliko željni, toliko prožeti jedno drugim, pristali bismo čak i samo na to, na puko vreme bez uplitanja ikakve radnje u datu scenu.
Ona je žudela za time da me upija pogledom, da se topi od topline mog osmeha, mog često blentavog zaljubljenog oka, da je celu obuzima moj glas. Žudela za tananim dodirima, jagodicama prstiju, vrhom nosa, ramenom, kolenom, obrazom, drhtavim usnama. Da se samo čvrsto pripije uz mene, obgrli me oko struka, pritisne dlanovima moja leđa, ćutke sluša kako dišem, kako srce bije…zbog nje. Želela da je mazim, dodirujem, da se uvija pod mojim prstima, dlanovima, da odlaže, iščekuje, neopisivo slatka dok pokušava da ostane pribrana i naoko nedotaknuta mojim sveobuhvatnim doticanjima.
Ja sam žudeo za njom. Jednostavno za njom, potpunom njom. Za njenim prisustvom, njenim mirisom, za mojim opčinjenim pogledom na svu lepotu kojom tako nenapadno sija. U umu sam često proživljavao scenu kako sedi u mom krilu, postrance, obučena, kako me beskrajno grli svojim rukama oko vrata, kako me golica rasuta kosa, kako osetim njen dah na svom, kako nam se usne i zubi nežno susreću, jezici široko i opušteno prepliću, kako udišem njen vrat, kako me ispunjava njeno celokupno biće.
Od lifta do stana stiskali smo se u hodniku sa komšinicom, starijom gospođom, i njenom unukom. Koračala je ispred mene, tako lako, tako na pogled bezbrižno. A znao sam da iznutra gori. Da joj kolena klecaju, da grudi hoće da puknu, da joj se grlo suši i da sporadično gubi dah, zajapurena u licu. Ja sam delovao poprilično staloženo, osmehom se ljubazno opraštao sa komšinicom. Shvatio sam da nije sve baš tako po tome što mi je bila potrebna čitava večnost da ubacim ključ u bravu, čini mi se krajnje glupu, nelogičnu i premalu. Ona je premeštala svoju perce laku težinu sa noge na nogu, sa strane posmatrano skoro pa neprimetno stiskajući i trljajući svoje butine jednu o drugu.
Jedva sam uspeo da zaključam vrata za nama.
Udarac leđima o vrata uzrokovan njenom krhkom žilavošću i željom da me pribije potpuno uz njih. Moje donja usna u njenim zubima. Ubrzano naglašeno disanje na nos dok su nam usta prepuna, isprepletana. U sledećem trenutku, zamagljena tamna mrlja u umu na mestu koje je trebalo da definiše kako se ona našla na radnoj ploči kuhinjskog dela otvorenog dnevnog boravka. Guza joj je bila na samom rubu, ona oslonjena laktovima unazad na hladnu, tvrdu površinu, vrata pognutog ka grudima usled nedostatka prostora i prisustva hladnog zida. Suknjica je već bila podignuta visoko oko struka. Moje krupne šake su stiskale deo iza kolena, gurale ka nazad i širile te izvajane butine do granica mogućnosti. Obične najlon hulahopke boje kože davale su toj sceni, u kojoj sam iznenada došao sebi, savršenu notu specifičnog dodira kože i najlonki, i specifičnog, tako dobrog i znanog mirisa.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
