“ČEKALA SAM DA MUŽ ZAHRČE, I DA SE SVEKAR KONAČNO POJAVI! KAD JE MUŽ SAZNAO, NASTAO OPŠTI HAOS, PRIŠAO MI JE GOL..”
Ni kao dijete, a ni kasnije kada sam odrasla nisam voljela da spavam sama u krevetu. Zbog toga su mi suprugova odsustva veoma teško padala. Mrzila sam njegova poslovna putovanja, koji je bilo mnogo. Mrzila sam ih najviše zbog činjenice da me je ostavljao samu i to još u prvoj godini braka.Proganjao me je strah iz djetinjstva da će me napasti čudoviše iz ormara.
I jeste me napalo, samo je imalo lik mog svekra. Jedne noći me je probudio dodir po ruci. Prenula sam se iz sna, i onako, u bunilu, nerasanjena, ukočila se od straha kada sam pored kreveta ugledala njega.
Suprug je tog jutra otputovao na jedan kraći seminar. U onom šoku, sva zbunjena, ugledala sam svekra kako mi prilazi skroz go. Ukočila sam se i nisam znala kako da reagujem. Grlo mi se osušilo i nisam moglada progovorim. Pomislila sam da je sve to san.
Ujutru je sve bilo normalno. Svekar se ponašao kao da se ništa nije desilo. Suprug se vratio i mislila sam da je stvarno sve bio san.
Ipak, dvije nedjelje kasnije ostala je sama i ponovo se desilo isto.
Ovog puta moj muž je otputovao na sedmodnevni seminar u Španiju. Svekar mi je dolazio svake noći. Shvatila sam da to definitivno nije bio san.
Više se nisam plašila mraka. Jedva sam čekala da padne noć i da se moj novi ljubavnik konačno pojavi. Dolazio je svake noći, jedan sat poslije ponoći, kada bih ugasila svjetlo.
Nikada nismo pričali o tome, a on bi brzo poslije ljubavnih igrarija jednostavno nestajao. Pomislila sam da se krije od supruge.
Muž mi je postao odbojan. Mrzila sam njegovu prisutnost, jedva sam čekala da ponovo ode na neki put. Ali, uslijedio je period u kojem je stalno bio kod kuće.
Bivala sam sve nervoznija. Čekala sam da moj muž zaspi, zahrče i da se svekar konačno pojavi. Ali sve je bilo uzalud. Tada sam odlučila da idem na sve ili ništa.
Tokom jedne jutarnje kafe, posmatrala sam svekra kako pomaže svekrvi da naprave doručak, i to mi je jako zasmetalo. Sasula sam mu naše noćne avanture u lice. Kada je to čuo moj muž nasrnuo je na njega.
Davio je rođenog oca pred mojim očima, a meni je bilo svejedno.
U roku od sat vremena izbacili su me na ulicu. Nisam imala kuda. Narednih nekoliko mjeseci čak me je i moja porodica osuđivala, a meni su uručeni papiri za razvod po hitnom postupku.
(Novi.ba)
