“Cijeli život sam zaljubljen u moju najbolju drugaricu”
Cijeli život sam zaljubljen u moju najbolju drugaricu, ali nikada joj to nisam rekao. Ona se trebala udati idući mjesec i to mi je baš teško padalo. Mislio sam da nikada neću biti tužniji, međutim… Prije 4 dana u saobraćajnoj nesreći njen vjerenik je poginuo, a njena tuga i njene suze su i mene učinile 100 puta tužnijim.
Vjerujte da bih bio spreman svoj život dati samo da se vrati njen vjerenik među žive. Da stvar bude gora, ona je već u trećem mjesecu trudnoće. U trenutku mi je sinula ideja da se ponudim da se uda za mene, da ne abortira, da i njoj i toj nesretnoj bebi ponudim koliko toliko normalan život. Otišao sam kod nje i nakon nekoliko pokušaja da izgovorim da se uda za mene jednostavno sam odustao. Nisam imao hrabrosti, kao što nisam imao ni sve ove godine hrabrosti da joj kažem šta osjećam prema njoj.
Jednostavno je toliko volim da ne bih mogao podnijeti da se udalji od mene, da nemam kontakt sa njom, DA ME ZAMRZI. Pogotovo sada se plašim da ne pomisli da želim da iskoristin, NE DAJ BOŽE, ragediju i nesreću koja ju je zadesila. Ne znam šta da radim… kako da joj ovo predložim, a da ne shvati pogrešno.
BONUS ISPOVEST:
DIVLJE I NEOBUZDANO! Već je bila vlažna kada sam je bacio preko fotelje i gurnuo do kraja!
Telefon je zazvonio prepoznatljivim tonom poruke, otvorih je očekujući Anu ili neku drugu drugaricu. Sledećeg momenta oči su mi zasuzile i veliki osmeh razvukao se mojim licem… Bio je to Miloš, drug iz srednje škole sa kojim sam u to vreme bila nerazdvojna, ali nažalost godine su učinile svoje i izgubili smo kontakt u potpunosti. Nakon par poruka uobičajenih za takve situacije, dogovorismo vreme i mesto vidjanja.
Nismo se videli punih sedam godina, bila sam udata već tri za predivnog čoveka koga sam volela najviše na svetu, ali počeh da se prisećam Miloša i našeg druženja…
Bio je lep, crna kosa, zelene oči, pune usne… Imali smo dosta toga iza nas, bili smo nerazdvojni i u trenucima dokolice i na pijanim žurkama stalno smo se ljubili i `vatali, klinci… Na jednoj ekskurziji smo čak i pokušali da imamo sex, ali zbog prevelike doze alkohola i vutre, kao i obostranog neiskustva taj pokušaj završio se neslavno.
Milan (moj suprug) bio je na poslu, radio je treću smenu… Oduševljena Miloševim pozivom legla sam na kauč i počela da razmilsljam o našem susretu. Prisetila sam se svakog detalja, njegovog mirisa, pogleda, dodira i sasvim neočekivano osetila pulsiranje u pici. Raširila sam noge i dotakla je, bila je skroz mokra… Pomerila sam tange u stranu i počela da se dodirujem, zavukla sam srednji prst u picu dok sam kažiprstom druge ruke masirala klitoris.
U glavi mi je bio samo Miloš I što sam više razmišljala o njemu bila sam sve napaljenija i vlažnija. Stiskala sam sise, vukla bradavice, jecala i stenjala. Stavila sam još dva prsta u picu koja je u ovom momentu mogla primiti i najveću kurčinu! Na momenat sam ustala i iz fioke izvadila svoj vibrator, klekla sam na pod, savila se unapred i gurnula ga otpozadi najjače što sam mogla, vrisnula sam od užitka. Uključila sam ga na najjacu brzinu i nakon par pokreta gore – dole svršavala sam i vrištala kao luda, stiskajući sise i drhteći kao da me je protreslo million volti struje.
Svog supruga sam volela jako, nikada nisam razmišljala o drugim muškarcima jer nam je pored ostalih stvari i sex bio odličan. Nikada ga nisam ni prevarila, ali od tog dana Miloša jednostavno nisam izbacivala iz glave i svakog slobodnog momenta samozadovoljavala bi se misleći na njega. Mislila sam na njega čak i dok sam se jebala sa mužem!!!