Plivala sam sa uživanjem, brčkala se, pravila kolutove, a onda onako slatko umorna, ostala sam u plutajućem položaju. Samo još 5 minuta i idem, pomislih u sebi. Raširila sam noge i ruke i ” legla na vodu”. Svaka misao mi je isparila, sve muke nestale, mislim da sam se prvi put posle 7 meseci stvarno i istinski isključila u potpunosti. Zatvorila sam oči i uživala. Mmmmm ako se ne prekinem ovaj hedonizam, zaspaću ovako-pomislila sam i nevoljno zaronila u vodu. Napravila sam još jedan kolut u nazad i izronila.
Da sam znala, ljudi samo da sam mogla da pretpostavim da direktor stoji na ivici bazena tik iznad mene – udavila bih se pre! Sa telom Apolona, u tesnim kupaćim gaćama, sa kapljicama vode koje su se slivale niz njegove umereno dlakave grudi, stajao je tako sa rukama na kukovima, a sive oči su mu sevale.
-Za 10 minuta da ste se nacrtali u mojoj kalncelariji- zagrmeo je, okrenuo se i otišao.
Ok, šta sam tražila to sam i dobila, pomislila sam. Znala sam rizik onog momenta kad sam kročila u bazen. Kunem vam se, posle svega što mi se desilo- isplatilo se. Dobiću otkaz i to je to. Verovatno se više nikad neću moći zaposliti u HR, ali Bože moj, nemam ništa osim par kofera garderobe a svet je veliki. Sad, samo moram da se suočim sa gospodinom Ledenim i to je to.
Htela sam da se obučem, ali moja garderoba je još uvijek bila mokra toliko da sam mogla da je cedim, pa sam odlučila da obučem ogrtač. Šta ja mogu što me je sad zvao, mogao je da mi uruči otkaz i u neko normalnije doba dana.
Pokucala sam na njegova vrata, ali nisam čula odgovor. Polako sam otškrinula vrata i provirila. I on je stajao u ogrtaču okrenut meni leđima. Gledao je kroz prozor. Ušla sam kao da hodam po jajima. Čekala sam da progovori, a kad je tišina već postala neprijatna, počela sam ja da pričam.
– Gospodine direktore,ja se… -SEDI!!!- zagrmio je ponovo!
jela sam kao da me je neko gurnuo u fotelju ispred njegovog radnog stola. Okrenuo se. I dalje su mu oči sevale kao one munje napolju.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
