Propinjala se…odizala čitava..zarivajući mi nokte u lobanju… ali, više bez ikakve naznake otpora, sada je već utiskivala dublje u sebe, u potpuno mokre, vrele, gaćice koje mi je trljala o lice.
Ne znam ni sada kako sam uspevao da ih ne strgnem sa nje i zarijem nabreklo koplje u tu beskrajnu želju, da je zaposednem sobom kako sam oduvek želeo.
Umesto toga, dopustio sam joj da se trlja o moje lice dok sam je gutao preko gaćica, upijao joj i miris i ukus, da bih ih nakon kraćeg vremena lagano svukao, do ruba pantalona, ostavljajući je dostupnu, nabubrelu, goruću, puterasto meku spremnu da uklizim u nju…
Prišao sam usnama, milujući je samo vrelim dahom… Smirila je drhtavo telo, zaustavila na tren disanje, iščekujući taj prvi dodir jezika… prvi dodir koji je samo proklizao do oteklog klitorisa…. U momentu je izvila leđa u najvećem mogućem luku ispuštajući grleni uzdah dok mi je butinama stisnula glavu. Grčevito ih je stiskala dok je počinjala lagano da pomera kukove u ritmu koji joj odgovara… spor, mazan, kao što je sve na njoj bilo.
Curila je, razlivala mi se po licu dok se uvijala, stenjala, cvilela zbog nemogućnosti da pusti glas onako kako želi… kako mora…
Menjao sam ritam, uključivao prste, milujući je i njima… gubila se…. gubila kontrolu nad glasom, nad telom…
Na korak do vrhunca, vraćao bih je nazad…. Nisam joj dozvoljavao da svrši, iako se sve vreme tresla i grčila kao da je potresa hiljade orgazama neprestano, konstantno na korak do…
A onda, srednjim prstom sam započeo da kružim po malenom otvoru njene lepote… Tako uske lepote iz koje su se slivali sokovi po njemu… Uživao sam i samo gledajući taj prizor.
U trenutku kada sam prodro prstom u nju, prevrelu, neviđeno usku, spustio sam jezik ponovo na njeno stvrdlo dugmence a drugu šaku prineo njenim ustima, znajući da neće izdržati da ne zastenje glasno i rekao kroz šapat,
“Zagrizi ljubavi, grizi slobodno najjače što možeš”
I zagrizla je silovito, jako, do mesa….
Dok sam ja prstom ulazio u njeno meso, ispitivao zidove njene uske, meke, nežne, unutrašnjosti.
Kidala je delove sebe, kidajući mene, ogoljavajući mi zglob šake do kostiju… Stiskala me je negde duboko u sebi toliko snažno da sam se zapitao, može li tu uopšte ući išta više od mog dugog tankog prsta.
Mešala je kukovima, nabijala se sve snažnije… Sve brže…. Mokra, oznojana, kose umršene, sa pramenovima ulepljenim preko zajapurenog, lepog lica, mojom šakom koju je nekontrolisano, do krvi grizla. Prelepa… Preeeleepa….
Trpeo sam bol, želeo da zagrize još jače, da otkine čitav prst, zglob, samo da uživa… ljubav moja…samo da joj pružim neizmerno zadovoljstvo, kao nikada niko!
I počela je strahovito da se grči… Čitavo telo joj se u jednom momentu ukočilo i ostalo tako par sekundi, prst, zariven u nju je u trenu ostao bez cirkulacije. Nastavila je da se grči nizom ritmičnih potresa koji su je odizali od ljuljaške. Svršavala je kao nikada do tada… Silovito, snažno. I tiho…. Beskrajno tiho…
Nakon što joj se smirilo telo, uspeo sam da izvučem prst iz grča kojim ga je stegla. Uzela je obe šake u svoje i prinela usnama. Poljubivši jednu, prošaputala je “Izvini”….
Poljubivši drugu,
“Hvala”
“Lipa nikada nije lepše mirisala”, tiho mi je na uvo rekla, dok sam je ljubio i usnama skupljao oznojane pramenove, a ona spuštala svoju malu šaku na moje nabrekle prepone….
Dok prolazim njenom ulicom, s njom u mislima, ispred poznate kuće usporavam i otvaram prozor kola, u pokušaju da je udahnem, kao nekada. Iz njihove unutrašnjosti puštam da struje reči pesme, ka spolja… ka njoj… možda ih čuje…
“Koprcaš se u krevetu,
Utapaš u jastuku,
Živa se zvijezda,
Ulijeva u tvoju dušu,
Tiho kuca tvoje srce
Na tren zaustavljaš dah
Pogledaj u mrak
Vidiš li me sad?
Jer upravo ti stavljam mrvu sjećanja na dlan….”
