Izvukla se i dok je odlazila, gledao sam je kroz prozor kako dupetom meša i morao sam da ga izdrkam! Oko deset sati mi je zazvonio mobilni.
– Alo Anastasija, kako je bilo?
– Ljubavi dobila sam posao.
– Pališ me ili ti to ozbiljno – rekoh.
– Dobila sam posao i počinjem da radim u ponedeljak. Ispričaću ti sve kod kuće, ćao.
Kod kuće mi je ispričala da je to firma koja se bavi proizvodnjom delova za kompijutere, njen posao je da između ostalog prima pozive iz inostranstva, a za dobijanje posla joj je bilo presudno što je tečno pričala engleski jezik. Za gazdu firme je rekla sve najbolje, obrazovan 40-godišnjak, fin kulturan i tako dalje.
Anastasija je počela da radi. Prva nedelja je bila teška, druga laksa. I tako sve do tri meseca kada se potpuno uklopila, tako da je na posao odlazila opušteno, bez stresa. Plata joj je sa 500 evra mesečno, otišla na 650 što je sa ovih mojih 200 bila već suma s kojom smo se lepo pokrivali. Jedan dan Anastasija je došla sa posla i rekla da će da ide sa direktorom na poslovni put u Austriju na 5 dana.
– Molim – rekao sam.- Ma kakav poslovni put.
Bunio sam se a ona me pitala:
– Da li sam ja to ljubomoran?
Video sam da je ne mogu odgovoriti od puta, a ona me je ubeđivala kako nemam razloga za brigu i da će dobiti bonus ekstra za ovo putovanje. Taj bonus je iznosio 1.000 evra što mi je svakako odgovaralo. Pristao sam, ali uz napominjanje da je ona udata i da pazi šta radi. Ponovo sam dobio uveravanja da je sve u redu, a ta uveravanja su se završila sa takvim seksom da se sve izgladilo.
Sa putovanja je došla vesela, nasmejana, sa belom kovertom u ruci i markiranim parfemom u torbici. Bila je puna utisaka o Beču, o putovanju, o poslu koji se uglavnom odnosio na prevođenje srpskog na engleski, pošto njen šef nije pričao engleski baš tečno. Skuvao sam kafu, a ona je otvorila kovertu u kojoj je bili 1.000 evra, dobio sam parfem i na kraju seks. Nisu prošle ni tri nedelje išla je ponovo na poslovni put sa šefom, pa opet i opet. Sada sam u kući sve manje imao ženu a sve više sam imao para. U međuvremenu sam izgubio posao pa sam vreme provodio kući. Šef je provodio vreme sa mojom ženom, a ja brojeći “njegove” pare koje je moja zena zaradila.
Vreme je prolazilo, a moja žena je bila i u Singapuru (10 dana, koveta od 3.000evra), Nemačkoj, Turskoj, Sloveniji, Austriji, Kini, Norveškoj i Estoniji. Obišla je ceo svet, a ja sam sedeo u iznajmljenom stanu. Jednom se vratila sa posla i pitala koliko imamo para.
– 11.000 evra – odgovorio sam.
– Znaš, pričala sam sa šefom, on se čudi što smo u iznajmljenom stanu, želi da pomogne.
– Kako? – pitao sam.
– Jedan njegov prijatelj je investitor i napravio je jednu zgradu sa stanovima, mogli bi da preko moga šefa da dobijemo jeftinije. Stan od 50 kvadrata za 40.000 evra.
– To je baš jeftino, ali odakle nam te pare?
– Šef je rekao da uzmem na kredit, a nešto keša da damo a nešto bi firma dala…
Kupili smo stan i preselili se u njega. Ishod je bio da smo mi dali 10.000 evra učešća, 10.000 evra pozajmili od firme, a 20.000 evra na kredit. Anastasija je i dalje putovala i donosila pare, tako da smo i onih 10.000 vratili firmi i nastavili da plaćamo kredit banci. Bilo je sve super, sem što nisam imao ženu često kod kuće.
– Hoću da upoznam tvog šefa – rekao sam jednog dana.
NASTAVI ČITATI NA SLEDEĆOJ STRANI…
