Bilo je to jednog lepog letnjeg dana.
Tokom leta dolazio sam i pomagao svom najboljem drugu Stefanu koji je živeo 5 km od mene u drugom selu
S njim sam se družio još u osnovnoj školi i kad smo bili manji dolazili smo jedni kod drugih da igramo igrice.
Sada pošto smo već postali momci,krenuli smo da radimo.
Moji su uzgajali maline na selu,pa je on dolazio da mi pomogne oko branja malina,dok sam ja kod njega išao da mu pomognem da cepam drva,berem trešnje i dud koji je imao u dvorištu.
Čuli smo se i rekoh mu da ću doći da mu pomognem oko drva,branja duda i trešanja.
Došao sam kod njega biciklom,međutim njega nije bilo.
Zvao sam ga na kapiji,njegova mama mi je rekao da je otišao na trening i da posle ima utakmicu pošto je košarkaš i da će da se vrati tek uveče kući.
– “Udji Marko”
– “Zdravo” – reče
– “Zdravo Marko” – reče Danijela
Ostavih bicikl u garažu i pođoh sa njom.
Bila je lepa,brineta koja se često farbala u plavo.
Na sebi je imala crnu majicu bez bratela i laganu suknjicu ukrašenu crno-belim šarama u kvadratićima.
Nije bili niti mršava niti debele,već baš kako treba.
Njen muž Dalibor je radio u inostranstvu u Nemačkoj kao vozač šlepera i kamiona.
Ćerka Andrea je završila srednju i nije upisala fakultet jer je tokom celog svog školovanja radila po IOP-u iako nije bila toliko hendikepirana,bila je blago zaostala u razvoju.
Verovatno da je imala blaži oblik autizma ili Aspergerov sindrom.
U poslednjih nekoliko godina se prolepšala i bila sve zgodnija bez obzira što je bila malo anoreksična
Došao sam sa Danijelom kod duda i pre nego da sednem na klupicu koja je bila uz sto pozdravio se sa Andreom.
– “Zdravo Andrea”
– “Zdravo Marko,kako si ?”
– “Dobro sam,hvala na pitanju”
Andrea je sedela u hladu ispod duda i čitala knjigu.
– “Šta čitaš” – upitah Andreu
– “Anu Karenjinu”
Inače volela je da čita ruska dela a neretko i časopise.
Na sebi je imala usku crnu haljinu koja joj je bila nešto malo ispod kolena a na levoj nozi je imala rascep koji je išao skoro do njenog kuka.
– “Hoćeš nešto za piće” – pitala me Danijela
– “Može”
– “Andrea idi po čaše i sok” – reče majka svojoj ćerkici
U hladu ispod klupice i stola je bio i Stefanov mezimac Hulk, Šar-pej , crne dlake, star 2 godine.
Uživao je dremao u hladu.
– “Blago njemu,on me mora ništa da radi” – rekoh Danijeli
Danijela se nasmeja pa reče
– “Uživa sva narodna prava 
”
Andrea donese čaše,a njena majka nam sipa svima sok od višanja.
– “Jel’ si hteo možda,nešto žestoko za piće,ima rakija i vino”
– “Ma neka hvala,sad kako je vrućina izbegavam da pijem alkohol”
– “Nego hoćemo li mi da krenemo da beremo dud ?”
– “Hoćemo,samo da popijem ovu čašu soka od višanja i krećem sa radom ”
Ispio sam tu čašu, i bacio se na posao.
Uzeo sam malu koficu i popeo se u dud.
Brao sam najviše grane koje su bile okrenute ka trešnji dok su Danijela i Andrea još bile na zemlji i brale grane koje su mogle da dohvate.
U jednom trenutku dok je Danijela brala dud,prišunja joj se Hulk,i neprimetno joj uđe pod suknjom.
– “Ufff !!! , Uffff !!! , Aaaahh !!! , Šta to bi ? , Hulk ! , šta to radiš , sram te bilo !!!” – najuri psa i nastavi da bere dud
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
