Prošlo ja pola dana od mog dolaska na seminara. Ispričala se sa prijatelicom, kao što uvek to radimo, prlazeći s teme na temu ne završivši ni jednu. Ona je malo drgačijih pogleda na sveti i nism ni htela pominjati svoj pređašnji doživljaj jer bi doživela kritike. ( Nezasitna sam u krevetu – II dio )
No pdržavam to da ne mora svako želeti i primenjivati iste stvari u životu. Eto i ja sama nekada stopiram sebe, a želim probati još puno toga.
Ostalo mi je još dva i po dana boravka. Prijateljstvo je nešto što cenim u životu, ali ja sam neko ko voli sebe i želi sebi ugoditi jer ako sam ja nezadovoljna uticaću na ljude koje volim, tako da će i oni biti bezveze. I dalje se ne mogu pohvaliti time da imam seks onakav kakav bi želela, a on je deo života i dobar seks znači dobro raspoloženje, zadovoljstvo, radost…
Zacrtala sam sebi da ću naredne dane iskoristiti sto posto. Imam serviranu osobu za seks, mada prethodna slučajnost me je jako iznenadila i ne bi bilo iznenađenje da se dogodi još nešto što mi ni u snu ne bi palo na pamet da je izvodljivo.
O dotičnom gospodinu znam jako malo, da je dobar u seksu i ništa više. Saznah da smo i kolege, jako me je to saznanje iznenadilo, mada ko zna čega tu još ima.
Sve vreme imala sam njegov broj ali ga nikada nisam nazvala. Zapitala sam se tog popodneva što li mi je potreban broj ako samo stoji u imeniku, red je da se iskoristi po mogućstvu na pravi način. Dok je prijateljica spremala večeru iskoristila sam to vreme tišine da ga nazovem. Nisam razmišljala o tome da li treba ili ne, smo uzela mobilni i kliknula na njegov broj. Zazvonio je par puta i uspostavila se veza.
– „Cao, Eleonora ovde. Šta se radi?“ Čula sam prepoznatljivi osmeh
– „cao, Aleksandar na vezi“. Bilo mi je jasno da nije iznenađen, a šta očekuje od poziva nije trebalo puno logike da se zaključi.
Dogovorili smo se oko sastanka, da to bude posle večere i da ja odem do njega jer je živeo u blizini moje prijateljice. Rekao mi je da očekuje poziv od rođaka kog treba da doveze do susednog mesta i da ako kojim slučajem ne bude trenutno tu, uđem u stan jer će me neko sačekati dok se ne vrati.
Dogovor mi je bio sasvim na mestu jer mi je sve odgovaralo. Pao je sumrak, večerala sam i rekla prijateljici da ja idem i da ću se vratiti kada me bude videla. Nije trebalo objašnjavati jer joj je bilo jasno da ne idem po mleko i hleb već na neki sastanak.
Krenula sam laganim hodom i nakon petnaestak minuta našla se ispred njegove zgrrade. Pozvonila sam na interfon. Glas koji mi se obratio nije bio njegov te sam pomislila da sam pogrešila ulaz.
– „Aleksandar da li….Aleksandar mi treba“ totalno zbunjeno sam rekla.
– „O Eleonora, hajde što si se pogubila“ čula sam kao odgovor i još više se pogubila. Ušla sam u zgradu, popela se liftom do trećeg sprata gde me je u hodniku čekao sasvim nepoznat lik.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
