Kad sam tražila godišnji pitao je šef žašto baš tad. Rekla sam da mi je tad muž na godišnjem pa da možemo na more sa djecom.
On je počeo da me odmjerava i govori izmišljotine da nam je gužva na poslu, da ne mogu tad nego mjesec dana kasnije.
Odmah dan poslije obukla sam najkraću suknju koju imam i najdekoltiraniju bluzu i odmah tog jutra otišla sam kod šefa na razgovor i jednim potezom dobila sam godišnji odmor, ono što se desilo na šefovom stolu mi je omogućilo da odem sa svojom porodicom na odmor, da zaboravim na sve probleme.
On inače nema porodicu, niti ženu pa mi se čini da mi zbog toga nije odobrio godisnji odmor, ne razumije kako je to kad imaš porodicu.
Šta mi je samo radio od pozadi nebih ni da vam pričam ali ima ogromnu alatku i bilo je dobro!
BONUS ISPOVEST:
ŽELIM TE MOMČE, MOJ MLADI PASTUVU! To srećo, do kraja, guraj, hoću sve!
Prošlo je par dana od proslave u restoranu i događaja sa gazdaricom u kuhinji. Svi oko mene nisu znali ništa, naravno, ali ja sam se osećao kao da mi na čelu piše šta sam uradio. Bojao sam se da na neki način svojim ponašanjem ne otkrijem šta se dogodilo te večeri. Negde pred kraj radnog vremena, u kuhinju upade menadžer Aca i reče:
– Dule, za 15 minuta će doći vozač i odvesti te kod gazde. Hoće nešto da se vidi sa tobom i razgovara.
Odsekle su mi se noge. “Zar je saznao? Kako? Ko mu je rekao?“ Motale su mi se razne strašne misli kroz glavu. Da li će me zbog toga ubiti? Mislio sam da ću poludeti. Vid mi se zamaglio, a kolena su mi klecala…
– Jel ti dobro? – upita me Boško, verovatno videći da nešto nije u redu samnom.
– Jeste… verovatno vrućina – slagah ga ja.
Došao je vozač i ja sedoh na zadnje sedište luksuznog BMW-a. Prijatna hladnoća od klime u kolima i kožno udobno sedište me malo opustiše. Kako sam se opustio, tako sam i počeo u mislima da se kurčim. “Ma ko ga jebe“, pomislih. “Kučka je sama tražila. Nit’ sam je ucenjivao, niti sam joj prvi prišao…“ Tako u mislima brzo stigosmo do Luletove vile. Raskoš u elitnom delu grada. Izašao sam iz auta i rekao sebi da ću svoju kožu prodati što skuplje i da ako treba, sa ovog sveta otići dostojanstveno i kao pravi muškarac. Ušao sam u kuću gde me dočeka domaćica, koja me sprovede do radne sobe. Lula je sedeo za velikim radnim stolom i nešto tipkao na kompjuteru. Podiže glavu ka meni i reče:
– Uđi momče, sedi i opusti se.
– Dobar dan – rekoh ja što sam sigurnije mogao.
– Šta ćeš da popiješ?
– Hladno pivo bi bilo super.
– Odlično. I ja ću. Daj nam dva hladna piva – reče domaćici i uze šibicu da zapali lulu koja se u međuvremenu ugasila.
Pivo je brzo stiglo na stolu i Lula ostavi kompjuter podiže čašu i nazdravi mi. Otpismo po gutljaj pa reče:
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
