ISPOVEST: “Spavala sam sa bivšim dečkom moje kćerke…”
„Vau, izgledaš sjajno,“ rekao je. „Možemo li preći na ti?“
Klimnula sam glavom, kad već izlazimo zajedno, nekako se to podrazumevalo. Cele večeri nije se mrdao od mene: plesali smo i ludo se zabavljali. U jednom trenutku se pojavila i moja kćerka sa svojim dečkom. Otišla sam da ih pozdravim.
Goran glumi da mu nije stalo,“ rekla je moja kćerka.
„Možda te zaista preboleo i krenuo dalje,“ rekla sam joj.
„Baš…“
Da, moja kćerka je bila prilično tašta, ali i ja sam bila takva. Iako je imala muškarca kojeg voli, godilo joj je da neko pati i puzi za njom.
„Nego, ideš li s nama u drugi klub? Ovde je bez veze.“
„Zapravo ne, sviđa mi se ovde, ostat ću s Goranom.“
Ivona se namrštila, ali nije rekla ništa. Otišla je sa svojim dečkom. Do kraja te večeri Goran i ja smo se sjajno zabavljali. Dok me vozio u hotel, zadovoljna i umorna sklopila sam oči. Kad smo stali, mislila sam da smo došli do mog apartmana, ali naprotiv, bili smo na plaži.
„Mislio sam da malo prošetamo, morski vazduh će ti goditi.“
I zaista, duvao je neki prijatan vetrić, ja sam skinula štikle i stopala su mi utonula u vlažni pesak. Bilo je divno disati morski vazduh i slušati šum valova.
„Darija… “ rekao je u jednom trenutku Goran. „Hajdemo da se kupamo.“
Nasmejala sam se.
„Blesavče, nemamo kupaći.“
„Pa šta“ rekao je mangupski i počeo mi skidati odeću.
Nisam se opirala. Govorila sam sebi da to nije u redu, da trebam prekinuti, ali već idući trenutak ležali smo oboje goli na vlažnom pesku i vodili ljubav.
Nikad prije nisam tako uživala s nekim muškarcem, ali čim je sve bilo gotovo, preplavio me osećaj krivice i stida.
Na brzinu sam se obukla i praktički pobegla, odbivši da me odveze u apartman. Sutradan ujutro nisam mogla da pogledam kćerku u oči i tokom celog doručka nisam skidala tamne naočare za sunce.
„Mama, šta ti je jutros? Čudna si.“
„Nije mi ništa, samo mislim da ću skratiti svoj odmor ovde. Vraćam se u Zagreb.“
„Ali zašto? Toliko si se radovala i tek si stigla.“
Briznula sam u plač. Griža savesti me izjedala i još sam bila mamurna od sinoć pa sam se slomila. Sve sam priznala kćerki.
Ona me neko vreme samo preneraženo gledala, a zatim je ustala i otišla bez reči. Ta mi je ćutnja bila gora nego da se izgalamila na mene. Imala sam osećaj da sam izgubila prijateljicu, ali i kćerku.