Moj najbolji drug, inače komšija, je otišao na posao u Nemačku. Kako je on otišao, ja sam svaki dan išao kod njegove žene, moje komšinice.
Imali smo jako blizak odnos iako su joj svekar i svekrva živeli sa njom. Morali smo biti jako pažljivi. Njena svekrva je prava nocna ptica, na najmanji susanj ustaje iz kreveta da proveri sta je.
E to se zove adrenalin, srce mi je kucala 300 na sat, kroz glavu mi prolazilo miilon situacija. To što bih narušio odnos sa mojim drugom nekako bih i podnio, ali moja supruga mi nikada ne bi oprostila, sigurno bi me napustila, a to znači da bi mi i sinove odvela. U tom trenutku sam sebi reko više nikada, ali džaba, komšinica je kao magnet… nastavili smo da se viđamo, ali mnogo smo pažljiviji.
izvor: info-magazine.site
