ISPOVEST: U autu sa taštom
Poranio sam tog petka i krenuo put nje. Imam nekih 220 km od Beograda do njih, pa da u danu odem i vratim se.
Istuširao sam se tog jutra lepo i izbrijao kurac i okolinu. Sredio se, namirisao i krneuo.
U trenerci i majici, lagano. Nisam odmakao ni pola sata, stiže poruka od nje.
„Ja sam spremna, da znaš.“ Morao sam da odgovorim na ovu dvosmislenu poruku.
„Spremna, kao spakovala si se, ili si spremna za mene?“ Znao sam da je sama pa sam mogao da joj pišem. Tast je uvek ujutru u bašti.
„Jooj, ne znam šta da ti kažem. Spremna sam sa stvarima, ali sam sva na trncima. Ruke mi se tresu, cela nešto treperim.“
„Opusti se, evo me brzo. Smiri se bre lepa moja. Sve je ok.“
„Ma nemam pojma, sva gorim a ima i strah. Ne znam šta bih ti rekla.“
„Kažem ti, opusti se. Ako treba možemo samo da pričamo do Beograda. Nećemo ništa na silu.“
„Hvala ti.“ Kratko je odgovorila. Auto putem sam leteo ka njima.
Stigao sam i eto njih ispred kuće. Moji tast i prelepa tašta.
„Dobro došao zete.“ Viknu tast onako iz duše. Izgrlismo se i izjubismo kao i obično što radimo.
Dok sam se grlio sa taštom na uvo sam joj tiho rekao.
„Prelepa si.“ Pocrvenela je i pogledala me umilnim pogledom.
Na sebi je imala šarenu letnju haljinu koja se kopčala napred. Blago strukirana ocrtavala je njeno zrelo telo. A imala je šta da pokaže. Od grudi, preko dupeta do rasnih butina. Uvek je nosila poluštikle koje joj još lepše ocrtaju listove.
Popismo kafu na brzaka i ja predložih da krenemo.
„Dug je put, a već su počele gužve. Pa će nam trebati vremena da stignemo.“ Već sam pravio odstupnicu za kašnjenje.
„Ako ako. Što pre da idete.“ Smejao se tast, pošto ostaje sam, pa će biti pijanka noćas. Radovao se on a i ja sa njim.
„E pa dužan si mi za ovo, da znaš.“ Rekoh mu u šal idok smo se pozdravljali.
„Samo reci zete. Hvala!“ Nasmejasmo se. Dok je tašta vrtela glavom i smeškala se zbog našeg razgovora.
Spakovali smo se i krenuli. Bukvalno je ćutala prvih 15 minuta i samo uzdisala.
Morao sam ja da počnem sa pričom.
„Konačno, evo nas sami. Možemo da pričamo normalno.“ Rekoh joj i potapšah je po butini.
„Jeste, sami smo.“ Kratko reče.
„Ali lakše je kada se dopisujemo. Sada ne znam šta bi rekla.“ Bila je stvarno pogubljena.
„Znam da je lakše. Rekao sam ti. Opusti se molim te. Evo samo ćemo da pričamo. Ne moramo ništa više.“
„Ali ja želim više zete. Želim sve ono što smo pisali, samo mi se zavezao jezik od treme.“
Ne moram da naglašavam da mi erekcija nije spala od kako sam upalio jutros kola i krenuo ka njoj.
Na trenerci se ocrtavao moj tvrd kurac koji je spremno čekao da se nešto desi.
„Biće samo ono što ti želiš i kako ti želiš. Zato se opusti.“ I pomazih je po butini od kolena do vrha.
Prelepa tvrda butka. Zadržao sam dlan na njoj. Stavila je svoj preko mog i mazila mi dlan noktima.
Imao sam još nekih sat vremena do mesta gde sam mislio da se sklonimo sa puta i budemo van bilo kakvih pogleda. Mesto koje sam odavno spremao za ovako nešto.
Samo se isključim i za dva minuta sam pored jednog potoka, tu je lepa šumica u koju kada udješ kolima, niko ne može da te vidi sa bilo koje strane. A vraćamo se na autoput za sekund.
„Mnogo mi je lepo naše dopisivanje, i prija mi. Ali sve sam u nekoj neverici da li je istina. Uplašim se ponekad iskreno.“ Pričala je i dalje me mazila po ruci i češkala do lakta.
„Zar misliš da bih se šalio sa tobom da nije tako. Da to ne osećam?“ Pitao sam je.
„Ma znam da ne bi. Verujem ti. Ti si divan čovek. Sve znam. Samo, razumi me.“
„Naravno da razumem. Zato ti i kažem da možemo samo da pričamo ako ti je tako lakše.“ Morao sam da je opustim.
„Stvarno te toliko palim? Toliko me želiš kao što mi pišeš?“ Pitala me tašta.
„Da. Zašto bih ti pisao da nije tako.“
„Pa toliko devojaka i žena imaš oko sebe, i baš sam ja ta koju želiš.“
„Tako je došlo, nisam ni ja planirao da se to desi. Ali eto, desilo se.“
„Svidjam ti se?“ Pitala me kao neka devojčica.