ISPOVEST: U Beogradu sa sestrom od prijatelja
U Beogradu se odvojih sa auto-puta i uputih se ka kafiću, poznatom kao sastajalište bajkera.
Što zbog vrućine, a i toga što je većina ljudi bila na odmoru, kafić je bio poluprazan. Parkirao sam motor i ušao u hlad da se osvežim.
– Ja bih se na tvom mestu javio starim drugarima… – bio je to glas mog starog drugara bajkera Stefana.
– Ej… zdravo – povikah iznenađeno – izvini nisam te video. Idem sa puta i umoran sam pa mi je samo pivo bilo pred očima.
– Hajde pridruži nam se.
– Naravno.
Stefan je sedeo sa još jednim bajkerom koga nisam znao i ja im se pridružih. Inače, Stefan je bio pilot i često nije bio u zemlji. Bio je to jako zgodan 40-to godišnjak.
– Ovo je Igor – reče Stefan i pokaza na drugara – Pa oktud ti čoveče?
– Drago mi je Dule. – Rukovao sam se sa Igorom i seo. – Pravo da ti kažem, evo već dva dana putujem iz Grčke.
– Pa da kad voziš traktor… – našali se Stefan.
– Ne nego znaš ti mene. Ja to volim lagano i da stajem uz put gde mi se dopadne, a i u Nišu sam imao gumi defekt.
– E jebi ga.
– Srećom na sto metara od vulkanizera. Još smo se i zapili u kafani. Dobri neki ljudi – namerno sam preskočio detalje vezane za sex.
– E baš fino što si svratio. Dugo se nismo videli.
– Pa od moto susreta u Zrenjaninu, ako se dobro sećam.
– Da. Nego problem je što ja večeras radim. Letim za London.
– Pa dobro. Družićemo se dok si tu.
Tada je u kafić ušla ona. Sunčica. Ona je Stefanova rođena sestra. Bajkerka, možda i veća od svih nas. Na sebi je imala uske kožne pantalone koje su isticale njene obline. Gore je nosila letnju kožnu jaknu, raskopčanu do pola, ispod koje nije nosila ništa.