Izašao sam iz sobe i uputio se ka recepciji da pitam Andreu, gde i kako mogu držati pivo hladnim. Ušao sam unutra i zatekao je kako nešto piskara.
– Helo. Reci mi kako mogu da ohladim pivo, pošto u sobi nema friza?
– Ledom. – reče ona kratko.
– Ne volim da pijem pivo sa ledom.
Ona se nasmeja i reče:
– Doneću vam led za 10 minuta u sobi, pa ćete shvatiti.
Šta li je mislila time, razmišljao sam dok sam išao ka sobi.
Nakon desetak minuta začuo sam lupanje na vratima. Skočih sa kreveta. To je bila ona. Otvorio sam vrata. Stajala je ispred i u ruci držala veliku posudu punu leda.
– Udji – pozvao sam je unutra i uzeo joj posudu sa ledom iz ruku.
– Pa ne znam, kasno je…
– Hajde udji da popijemo po jedno pivo.
Ona nesigurno udje u sobu i ja zalupih vrata za njom. Sela je na ivicu kreveta i ja joj dodadoh limenku piva. Nazdravili smo te je pitah:
– Ne mogu da se otmem utisku da ti nisam baš nešto simpatičan…
– Kako misliš?
– Pa svaki put kada se sretnemo ti si hladna kao ovaj led prema meni.
– Ima razloga, ali to nisi ti…
– Reci, podeli svoje probleme sa mnom…
– Skoro me je ostavio momak…
– Kakve ja imam veze sa tim?
– Bio je bajker, kao i ti…
– Pa dobro nismo svi isti…
– Da, ali me ti podsećaš na njega…
– Onda, pijem u ime toga da ga što pre zaboraviš…
– Živeli – reče ona i mi se kucnusmo limnkama.
Već posle nekog vremena, ja iz leda izvadih još po jednu limenku piva. Sada je razgovor izmedju nas tekao opuštenije. Čak je Andrea skinula sako i raskopčala par dugmeta na svojoj košulji uz opravdanje da joj je vruće. Prekrstila je svoje prelepe noge i u meni uzburka krv. Bila je preslatka ta mala azijatkinja.
Tako opušteni, pričali smo o svemu i svačemu. Sada se je ona raspitivala malo o meni. Ja sam joj pričao odakle sam i kuda sam krenuo.
Iako je bilo već dobrano iza ponoći bilo je jako toplo. Ta vrućina i alkohol učiniše da naš razgovor bude još opušteniji. Da bih bio što sigurniji da mi neće pobeći ja je upitah:
– Zar ne treba da se vratiš za pultom na recepciji?
– Ne. Od ponoći radi kolega. Gazda stavlja muškarca preko noći da radi zbog bezbednosti.
– Odlično – rekoh ja veselo – to znači da si moja celu noć.
– Kako to misliš? – pocrvene ona.
– Pa družićemo se…
– Aha…
– A i šta ti je značilo ono danas ”lepo” kada si mi donela peškire?
– Pa lepo, znači lepo.
– Na šta si mislila konkretno?
– Na sve – reče tiho i spusti pogled na dole.
– I ti si lepa – rekoh ja.
– Eh… to kažeš samo tako…
– Ne… Stvarno tako mislim.
– Daj još po jedno pivo i ne lupetaj – reče ona tobiže ljutito.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
