– Dobar dan. Sedite.
Ovakva Ninina smernost, od njenih najranijih dana izazivala je bes kod druge dece. Pa bi tako oni slabiji kada bi od “bulija” zadobili udarac svoj gnev istoga časa istresli na njoj. Takoreći, od najranijih dana ona je postala nešto kao toalet papir za istresanje tuđih frustracija. Zato sam se ja trudio da koliko god mogu budem nežan prema njoj.
Kada smo te večeri napustili galeriju, napolju je lilo kao iz kabla. Reklo bi se da je kiša padala tolikim intenzitetom da se činilo kao da nebom plivaju sami morski psi. Ta atmosfera u meni je razgorevala neverovatnu želju. Kao i uvek, trudio sam se da Ninu obasipam svakojakim komplimentima. Tako sam njenu kožu redovno upoređivao sa satenom, kosu sa mahovinom dok me je njen, uvek dah, oduzimajući, miris podsećao na aromu nekog dragocenog drveta.
Meni je ona bila itekako dragocena, ali je umela da pokrene pravu buru u meni kada bi me pogledala svojim krupnim, plavim očima. Kako je to stvorenje umelo da uskovitla sve najnežnije i najdivlje što sam osećao prema njoj i za nju. Tako krhka, a opet stamena, tako nežna, a u sebi je nosila vatru jednog vulkana.
Nina je delovala kao da su je opijale ovakve i njima slične reči. Kao da se lomila i takva „lomna“se sve više i više privijala uz mene, što je činilo da određeni delovi mog tela postanu intenzivno kruti. Stoga sam je negde u Uzun Mirkovoj odveo u stranu. Kada smo se spustili u Zmaja od Noćaja, priterao sam je uza zid, u mrak.
PRISLONIO SAM SVOJU KITU NA NJEN OTVOR. GLEDALA ME JE ONIM SVOJIM OČIMA, OČIMA KOJE SAMO GOVORE, NIŠTA NE PITAJU
Osetio sam da oči podrhtavaju poput leptira ispod mantila. Nežno sam je priupitao:
– Da li je boli?
Ako je tako, sigurno da neću pokušavati da prodrem dalje. Takav moj nastup veoma je ganuo Ninu. Rekla mi je da je malo boli, ali da svakako pokušam. Osetio sam blago strujanje celim telom. Sve me je to toliko uzbudio da sam emitovao, osećao sam, neku jako čudnu energiju.
Moje je postepeno prodiranje izazvalo isijavanje svuda okolo nas, dok su nevidljive struje upozoravale njenu utrobu da se upravo priprema prava mala eksplozija. Eksplozija koja će ispuniti tunel njenih mekih zidova i koja će biti progutana tamo u gladnim dubinama u kojim su čučali njeni nemirni nervi.
Sa svakim mojim pokretom njeno je telo postajalo sve popustljivije i popustljivije. Tako mi je Ninino telo davalo dozvolu da prodirem sve dublje i dublje. Osećao sam da njeni meki i senzitivni zidovi nežno miluju moj ud, na trenutke ga čvrsto stišćući.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
