“Kad me tad srcani nije strefio nece nikad”
“Jučer dolazim kući sa posla mrtav umoran.
Ulazim u hodnik, a iz dnevne sobe čujem svoju suprugu kako se vrišti i dere se na sav glas: “To majstoree, takooo, takoooo… tooo!!
Nikad se gore nisam osjećao, sav u šoku ulazim u dnevnu sobu, a onda je vidim kako na koljenima sva u bojama francuske slavi gol Pogbe.
Taj dan neću nikada zaboraviti, ja inače ne gledam, ne volim fudbal, ali ona je luda, ne propušta ni jedan susret pogotovo njene Barselone obzirom da je luda za Messijem.
Malo sam ljubomoran na tog tipa, ali opet bolje da je zaljubljena u njega koga nikada neće vidjeti nego da je u ekog komšiju… zar ne???
BONUS ISPOVEST:
“VOLIM KAKO SI USKA…”! Čulo se glasno kada mi je njegova “masna motka” ispunila usta
Kada se javio, pre nego što sam odgovorila, pogledala sam podatke. I znala da od toga nema ništa. Nisam nameravala da se udajem, pa čak ni vezujem, te mi je, sa te strane, sasvim nebitno bilo da li je neko u braku ili ne. Osim toga, imala sam svoju redovnu sex-šemu, te mi je svako novo poznanstvo bilo “može a ne mora”.
Ali, bili smo udaljeni nešto manje od sat vremena vožnje, moj posao ne dopušta dnevne izlaske na par sati, a vreme kada sam ja slobodna – noću I neradnim danima, porodični ljudi provode sa porodicom.
Bio je simpatičan, intrigantan I veoma drag. Na moju opasku da unapred znam da za mene neće imati vremena, odgovorio je kako nije jednostavno, ali ako postoji dobra volja – vreme se nekako nađe I sve se nekako organizuje.
Što smo više komunicirali, više mi se dopadao. Bio je toliko retko normalan I realan, toliko neobično običan, da me je sve više intrigirao I privlačio. Čak je I fizički – visok, vižljast, prijatnog, po malo prefinjenog lika, prilično ličio na neki “moj tip” (ako tako nešto kod mene postoji).
Izrzio je želju da dođe I pronašao termin koji nam je obojima odgovarao.
Ostalo je samo da se složim.
Našli smo se u gradu… malo popričali krajnje neobavezno… i odmah mi je bilo jasno da ga tako prirodnog, normalnog I prijatnog, mogu pozvati I kod sebe na kafu bez da će doći do bilo kakvog nesporazuma ili da će se bilo šta podrazumevati pod obavezno.
Sa radošću je prihvatio poziv, dodajući kako je kuća sigurno mnogo prijatnije I opuđtenije mesto za upoznavanje nego bilo koji kafić. Razgovor uz kfu je tekao lako, spontano, neverovatno opušteno za dvoje ljudi koji se prvi put u životu vide. Izmenismo mnogo tema… saznala sam da je drugu ženu upoznao na erotskom sajtu I tako shvatila de je I prvoj bio neveran. Pitala sam ga, bez moralisanja, samo iz radoznlosti, zašto to radi… rekao je da ne bi… ali zaista mu u braku nedostaje sex. I opisao kako je to, od kad su se deca rodila, večito moljakanje I beskrajno iščekivanje… Pokušala sam da objasnim da treba vremena, da su deca mala, obaveza previše… da će se to promeniti I doći na svoje. “Kad? Kad ja više ne budem mogao?” pitao je polušaljivo… I nasmejao me.