“Kada sam se doselila u stan gdje sada trenutno živim, tog dana sam upoznala komšiju koji živi preko puta.
Zove se Milan i ima 29 godina. Nikoga nisam znala u toj zgradi osim njega, a nisam ni imala želju da upoznajem neke ljude. Jedno jutro sam se vraćala iz prodavnice i zatekla Milana kako vadi poštu iz sandučeta.
Javila sam mu se naravno i pošli smo zajedno ka čevrtom spratu. U liftu ništa nismo progovarali, ali kada sam krenula da otključavam stan, on me je pozvao da dođem na kafu kod njega kad budem mogla. Od prvog puta kada sam ga vidjela, bio mi je baš simpatičan i svidjelo mi se nešto kod njega.
Došla sam kod njega u stan, a on je skuvao kafu kakvu u životu nisam pila. Sjedio je preko puta mene, gledao me i stalno se smijao.Poslije nekoliko dana pravila sam žurkicu u svom stanu i pozvala par drugara i drugarica, a naravno i Milana.
To veče sam se baš napila i rekla Milanu kako mi se sviđa puno i kako bih voljela sve da imam sa njim. Poslije par sati, sjećam se da sam završila sa njim u svojoj sobi. Ostalo je istorija.”
BONUS ISPOVEST:
IZNENADA KOD KOMŠINICE: Moji prsti su već obrađivali njenu vrelu mačkicu dok je strastveno uzdisala…
Nema ništa lepše nego posmatrati komšinicu, obloženu mrakom kao celofanom, kako se presvlači. Iz tog mraka hiljade opasnosti vrebaju, ali sve se zaboravi kad niz grlo krene kugla, pa kroz grudi, stomak, sve dole do muda koja cure nekontrolisano… Zaigraju svici pred očima, konjica u ušima… Taj praiskonski poriv tako malo zavisi od mene. Još od kamenog doba, kraj tuđe vatre čučala je bolja ženka, ma koliko ih bilo kraj vaše.
Komšinica je košnica iz koje treba izvući svaku kap meda. A moja komšinica je imala čipkaste gaćice, više ukrasne nego korisne, pa su joj dlačice štrčale na sve strane. A umela je i da se namesti, znala je da pokaže tu svoju životinju. Negovala ju je kao kućnog ljubimca, i tako požudno poigravala se njom. “Pička moje komšinice” – već sama ta pomisao tera vas u ludilo, u očaj, u požudu…
Ljubim te u pičku komšinice… govorile su moje oči. Usnama nisam smeo ništa da pokušavam. Opet zujanje, i opet svici…
Jedne večeri gledala je kroz prozor. Prišao sam joj s leđa. Nije reagovala. Ne znam kako, moj kurac je uronio u njeno dupence, kao u pamuk, gotovo neosetno. U magnovenju, sise mi se nađoše u rukama, one iste žar-sise koje sanjam noćima. A ona i dalje mirno posmatra svet, kao da se ništa ne događa. Pravila se kao da me ne primećuje. Poneki prolaznik baci pogled gore, a ja ne stignem ni da se uplašim da li nas je primetio. Stežem sise i stenjem, preznojavam se, a ona ćuti i gleda grad koji nikad ne spava. Kad kurcu date na volju, razum se povlači.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
