“Kada sam se doselila u stan upoznala sam komšiju Milana..”
Kad sam svršio samo se mirno okrenula, pogledala me u oči, kao da bi nešto da me pita. Ipak, ćutke, spustila se do mog kurca i zagrizla ga do bola. Hteo sam da vrištim, ali nisam smeo – komšija je spavao u drugoj sobi. Odgrišće mi kurac, a da ne smem ni da pisnem! Još jednom sam joj svršio u grlu, ni jedna kap nije smela da propadne, sve je iskoristila. Moja slatka, proždrljiva komšinica. Danima mi je brideo kurac od njenih zuba, pekli me testisi od njenih noktiju, ali ja bih to sve ponovio još bezbroj puta. Ukus medenjak-dojki i kokos-pičke vredan je svakog bola.
I ponavljali smo. Uprkos svemu, i uprkos svima. Ronio sam po mojoj komšinici i kurcem i srcem kao po uzburkanom moru. Čas se davio, čas plivao, ali uvek iščekivao da se sve ponovi opet, i opet, i opet…
A jutros mi se komšija hvali kako mu je žena u drugom stanju. Posle pet i po godina braka. Gde sve nisu bili na lečenju, i šta sve nisu pokušavali, ali eto… desila im se i ta radost. Da ste samo videli kako je bio srećan.
I ja sam bio srećan – što nisam bio oženjen komšinicom. Ovoliko radosti, u braku, sigurno ne bismo imali.
Pozdravljam moju komšinicu, ako me sada čita na poslu, i želim joj mir u zenicama, čistotu u srcu, spokoj na licu, i lak porođaj.
A rekao bih joj i ono što svako od vas treba da kaže svojoj komšinici:
Komšinice… ljubim te u pičku.
Šapnite joj to, videćete da će joj biti milo.