– Mama ja posle moram da idem do kume da idemo da vidimo venčanice,hoćeš da paziš na unuku baba – pitala je Ivana Zoricu.
– Mogle ste to i drugi dan da i ja idem sa vama a ne da ovde ostajem sama skoro svaki dan – reče Zorica.
– Pa nisi sama,tu će biti i majstor,glupo je da ga ostavljamo samog – reče joj Ivana.
– Pa kad tako ti kažeš,a možda je i bolje jer je ovde svežije nego u gradu a i da se nađem majstoru pri ruci – reče Zorica.
Doručkovali smo i ja sam otišao da radim.za dva sata sam zalepio ceo zid i seo sam na fotelju da sačekam da se malo lepak osuši da bi mogao da stavim mrežicu.Bilo je oko jedan sat i vrućina je bila baš velika.Otvorio sam malo i ona velika vrata da napravim promaju.Nogavice od bermuda sam zavrnuo skroz do prepona i pošto sam skoro legao u fotelju a noge stavio na klupu sa strane su izvirivale bokserice.Počeo sam da razmišljam o Ivani.Kara mi se opet počela dizati i to se primećivalo između mojih nogu.U tom trenutku na vratima se pojavila Zorica noseći sok i neke kolače.Ja sam spustio noge sa klupe i seo normalno u fotelju.
– Je li pauza majstore – upita me Zorica.
– Malo da se osuši lepak – rekoh ja.
– Samo se ti zavali u tu fotelju i odmori,nemoj da se ustručavaš a i toplo je odmori češće – reče Zorica.
– Hvala gazdarice – rekoh ja.
– Evo donela sam ti sok i nešto slatko da se osvežiš a i da ti malo pravim društvo da ne budeš sam- reče Zorica spuštajući sok i kolače na sto.
Sela je na stolicu i prekrstila noge.Sevnula je butina kroz razrez na haljini.Ja nisam mogao da odvojim pogled od nje.Ona je to primetila i samo malo podigla haljinu preko butine uz mali smešak.
– Baš je ugrejalo danas ali ovde kod tebe je malo svežije – reče i otkopča jedno dugme između grudi na haljini.
Sada se videlo još više.Video sam da ima beli grudnjak.Počela me ispitivati odakle sam,koliko se bavim ovim poslom,jesam li oženjen.Rekao sam joj da nisam.Pitala me da li imam devojku,ja sam rekao da tenutno nemam.
– Vama molerima i ne treba kad svaki dan idete po tuđim kućama i gledate mlade gazdarice,još ako su same – reče Zorica gledajući me direktno u oči i smešeći se još više.
– Od gledanja nema vajde – rekoh ja.
Ona zaćuta i opet prekrsti noge.Opet je haljina spala i butine su opet sevnule.Sada nije podigla haljinu preko njih.
– Pa nema u pravu si,ali ti sigurno samo ne gledaš nego i koristiš priliku – upita me Zorica.
– Zavisi od situacije – rekoh.
– Pa ta situacija je sigurno ako je gazdarica mlada i sama kući zar ne – reče Zorica.
– Ne fali ništa i starijim damama – rekoh ja i polako ustadoh sa fotelje prilazeći joj.
Stao sam ispred nje i pogledao je u oči.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
