Poceo sam da ga sisam, da ga mazim mojim jezikom, dok su nam tela pripijena jedno uz drugo. Prislonio sam se uz nju, bezmalo na granici bolja, a moje ruke na njenim ledjima su je prinosile meni. Lubilismo se kao nikada pre, divlje, nestedeci se ni malo.
U jednom momentu gurnuo sam joj jezik jos jace, a ona ga je spremno docekala. Osecao sam kako ga ona sad sisa…
Odjednom cuh kako se kvaka na vratima pomera. Cula je i mama, te se u sekundi pomeri od mene.
Ne mogu da verujem, kad pre, mislio sam u sebi dok sam isao prema vratima. Pogledao sam na sat na zidu i zaprepastio se kad pre prodje vreme. Znao sam da se otac vratio iz kupovine.
– E sad sam otisao i necu skoro.-rece otac dok sam mu otvarao vrara, a on polako ulazio u hodnik.
-Sto?-upitah
– Ma bezi, em hladno, em teske ove kese, prste mi isekle.-kukao je otac u hodniku-Imas auto pa idi u kupovinu.
Zvucao je poprilicno mrzovoljno, ali ni priblizno koliko sam ja osecao.
Znao sam da se nece previse dugo zadrzavati u prodavnici, da nemamo vremena za nista vise osim ljubljena i malo mazenja,ali ovo je bas bilo prekratko.
Mama je i dalje bila u kuhinji, radila svoj posao kao da se nista nije desilo. Ta njena mirnoca i ne odavanje njenih emocija i pozude, jos vise me je raspaljivalo i cinilo pozudnim sinom.
Jedini problem je bio kako da budemo sami. Razmisljao sam o hotelima, stan na dan, ali sve mi je to izgledalo rizicno. Nisam smeo da dopustim ni najmanju mogucnost da budemo uhvaceni. Ta moja opreznost i pozuda u meni, su prosto ratovale jedno protiv drugog. Strah od spoznaje da ce nas neko videti je jos uvek preovladavao i nije bilo ni najmanje sanse da rizikujemo u javnosti.
Vreme je prolazilo polako, cinilo mi se da ta zima nikad nece proci.
