Uvek sam cenio žene i trudio se da prema njima budem džentlmen. Obziran, pažljiv i osećajan. Žene su to itekako umele da cene. I da uzvrate. Tako da je moj vršnjak uvek bio fino udomljen u nekoj toploj, zahvalnoj pički. Lepo je meni moj otac govorio:
– Sa ženama treba umeti. Žene su nežne, emotivna bića. Moraš da im daješ na značaju, moraš da ih poštuješ. Veruj mi, sinko moj, biće ti zahvalne kao niko!
Kako sam odrastao, shvatio sam, zapravo, o čemu mi je pričao. I zaista sam se trudio da te njegove reči postanu moja praksa. U firmi su me žene obožavale baš zbog toga. Baš zbog tog mog ponašanja. Umeo sam i da izlazim u susret. Eto, na primer, svakog osmog marta u mojoj kancelariji skupljale bi se žene, pre svih starije koleginice, da obeleže svoj dan.
Tako je bilo i ove godine. Bio sam ljubazan, kao i uvek, i ustupio im veliku kancelariju, koja može da primi tridesetak ljudi. Njih dvadesetak je veselo čavrljalo i uživale u svom danu, u proslavi 8. marta. Sve žene su bile bar duplo starije od mene. Svaka od njih je mogla da mi bude majka. E sad… Čim je ušla gospođa od 60 godina, sa popriličnom kratkom suknjom za nekog tih godina, i fenomenalnim nogama koje su sevale ispod nje, stao mi je dah. Do sada je nisam viđao. Ali, izgleda da je promakla mojim veštim očima…
Zapitao sam se otkud da žene u ovakvim godinama budu tako izazovne i zgodne. Malo sam ih slikao, nazdravio sa njima i pričao primerene viceve. Kolegnice su uživale u mom društvu, itekako im je prijala moja pažnja. Sa izazovnom gospođom, koja se zove Mima, razmenio sam brojeve telefone. Odmah popodne sam joj poslao sms poruku u kojoj sam joj udelio komplimente od srca. Zaista sam tako mislio. Krenuli smo u uzbudljivu prespisku i uskoro smo dogovorili viđanje i kafu. Dok smo pijuckali kafu i veselo čavrljali, uspeo sam da je opustim.
Rekla mi je da ima 12 godina starijeg, veoma ljubomornog muža i da tri godine nije osetila muško. To mi je bio dovoljan signal za početak. Već treći dan nakon toga, našli smo se u predvečerje u mojoj kancelariji. Krenuo sam odmah u napad, nisam želeo da gubim vreme. Počeo sam je ljubiti, skunuo joj naočare, ljubio oči, usne, vrat, ogromne sise. Za pola minuta smo bili goli. Samo je zabezeknuto gledala u moj nabrekli, debeli kurac i više za sebe prošaputala da ona to ne može da primi. Šaputala mi je da je i uska da budem pažljiv. Prirodna je plavuša i imala je lepo mirišljavu pičku.
I stvarno bila je uska, dirao sam je rukom, malo lizao i pripremao. Stavila je glavić u usta, rekavši da je predebeo i da ne može disati. Položio sam je na sto, prethodno odgurnuvši brojne predmete. Jako sam joj digao noge i dugo trljao glavićem po usminama. Za čudo postala je jako suva, kaže da se to desilo od treme. I straha. Bio sam uporan i milimetar po milimetar uterao ga do jaja.
Bila je poprilično glasna i mene je to jako palilo. Počeo sam sve brže i brže da ga ubacujem u njenu pičku, koja je počela da vlaži nenormalno i da srdačnije prihvata moj nabrekli kurac. Jebali smo se ludo menjajući poze. Jebala se kao prava šiparica! Bila je pohotna i gladna dobre kurčine. Kad sam ga ubacio otpozadi, držeći joj u rukama ogromne ali čvrste sise, stenjala je i uzdisala. Tako je vešto mešala guzovima da sam ga malo malo morao vaditi iz sada vrele i vlažne pičke da ne svršim. Stalno sam joj govorio da je šteta što nema ćerku, jer bi bila odlična jebulja na majku. To ju je palilo i jače je vrtela guzom. Nakon jednočasovne jebačine, zalio sam joj pičku spermom i pljesnuo po guzi. Počastila me je strasnim, vlažnim poljupcem i zahvalila mi se na tome što sam je ponovo učinio ženom.
Nakon toga, uspevali smo da se pojebemo još par puta. U mojoj kancelariji. To nam je sada postalo svratište za jebačinu. Možete li da zamislite moj šok i iznenađenje, kada sam jednog dana, na vratima svoje kancelarije, video nju sa još jednom mladom ženskom osobom. Nasmejala se i rekla:
– Nemam ćerku, ali imam snaju koja mi je kao ćerka. Proveri kakva je jebulja…
Eh, zato volim žene.
