Stao sam i ja i počeo da se praznim u nju. Spustio sam se pored nje, sad već ozbiljno umoran.
Tek sad sam pogledao na sat, bilo je skoro 4 ujutro. Rekao sam joj da malo odspavamo pre odlaska na posao, privila se uz mene nežno. Imali smo nekih 2 sata da odmorimo.
Alarm mi je zvonio tačno u 6, ona je skočila da se oblači. Zaustavio sam je i rekao joj da ne žuri nego da pošalje poruku komandiru da su joj kola u kvaru i da će kasniti.
Ako treba da kasniš, a da bude uverljivo, nikad ne kasniš 10 minuta nego bar sat. Otišla je da se istušira, ja sam nazvao svog šefa i javio mu da imam da završim nešto u gradu pa da dolazim. To je u mom poslu bilo uobičajeno.
Izašla je u istoj haljinici od sinoć i morao sam da je prvo odvedem do stana gde je stanovala sa Miki da se presvuče. Miki joj je kola dovezla pred njen stan tako da je na posao išla svojim kolima a ja svojim posle 10 minuta.
Na poslu nastavili smo da se ponašamo službeno…
Od sada naše ISPOVESTI možete čitati i na zvaničnom Twitter nalogu BH-Magazin portala.
