Mnogi misle da je boravak u bolnici neko zlo. Loša hrana, neudobni kreveti, ali meni je u bolnici bilo ekstra, jer sam upoznao nju, medicinsku sestru iz šok-sobe.
Došao je i dan kada sam stao na noge i izašao iz bolnice, pomalo tužan, jer nisam znao da li ću je ikada više videti. Po preporuci lekara, morao sam biti prikovan za krevet još nekih mesec dana. Prvi dan kod kuće je protekao brzo, jer sam se uželeo televizije i filmova.
Sledeći dan obradovao me je sms: ,,Ćao, kako si? Primaš posetu danas? Radim do sedam uveče, pa sam mislila da te obiđem i vidim da li ti treba previti ranu.“
Naravno, odgovorio sam joj i dao joj adresu. Od tog momenta, vreme kao da je stalo. Iščekivao sam veče više nego bilo šta drugo. Konačno, veče se primicalo, a ja nikako da odvojim oči od sata, misleći na nju.
Živeo sam sâm u malenoj garsonjeri, s tim da je majka danas bila sa mnom da mi pomogne, ali je popodne otišla, jer ima obaveza i kod kuće. Rekao sam joj da ne zaključava vrata pošto očekujem posetu.
Negde oko pola osam začuo sam otvaranje vrata. To je ona, napokon!!! Srce je htelo da mi iskoči. Ušla je u sobu. Zalepili su nam se pogledi jedno za drugo.
– Ćao, bolesniče, pa kako si mi? – i ona je bila vidno uzbuđena.
– Ej, ćao! Ovo je baš prijatno iznenađenje! Hvala na pitanju, bolje mi je. Još uvek malo bolucka. Jedino… Nije bilo tebe da me paziš i da slušam tvoj anđeoski glas.
Kakao sam to izgovorio, ona se nagnula nad mojom glavom u tankoj bluzici i nežno mi dotakla usne.
– Evo me, mili moj. Tu sam i biću tu kad god poželiš.
Topio sam se od njenog nežnog glasa i daha koji prosto omamljuje. Opet smo se poljubili, ali ovog puta su se i jezici poigrali. Bluzica joj je stajala kao salivena. Ispod nje se video beli čipkasti brus.
– Pije mi se kafa. Mogu li da nam skuvam?
– Naravno.
Onako sav uzbuđen, uspeo sam da joj objasnim gde stoji džezva, kafa i šećer.
Ubrzo se vratila noseći dve šolje. Miris kafe se osetio u celoj sobi. Dugo smo razgovarali uz kafu o svemu i svačemu.
– Hajde da te previjem – reče u jednom momentu – imam ovde sve što treba – namignula mi bezobrazno.
– Pa, hajde. Ovo me već jako nervira.
– Okreni se na stomak, da vidimo u kakvom je stanju.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
