A da sam počeo da je primećujem u poslednjih sest-sedam meseci – jesam! Raspustila se, nabujala poput reke s proleća, procvetala. Sisići porasli i zaokruglili se, postali slični onom što ja zovem “italijanska skakaonica”, guza očvrsla, zaoblila se i ispunila farmerice, a još više crne helanke. Noge joj se nekako izdužile, postale vretenaste, al ne tanke i štrkljaste, a Venerin brežuljak se popunio, izbočio se, prosto počeo zvati prste da se zamrše u dlačicama.
A da je ranije nisam primećivao – nisam. Ali, sad je došlo drugo vreme: moja slatka komšinica se zadevojčila, postala poželjna, postala pravo žensko, a ja poludim kad mi se u blizini nađe pravo žensko. I, što je najvažnije, nimalo ne patim od onog sranja koje moralisti zovu “skrupule”! Šta me boli kurac što je mlađa od mene preko deset godina, što je tek dobila ličnu kartu. I šta me boli što me u komšiluku svi smatraju za matorog perverznjaka, koji samo gleda u čiju će ga ženu, sestru, ili devojku staviti. U svakoj mu je pički bolje, nego u gaćama, ili, ne daj Bože, u krepaloj mački, zar ne? A ti, što mi seru da devojčice ne treba dirati, nek se nose u pizdu materinu! Kao da ga oni ne bi gurnuli u piletinu? Bi, itekako, al treba imati muda od čelika pa se zaleteti na mlađano meso, treba znati šta curicama pričati, treba znati kako od njih dobiti cvetić devojaštva!
I tako počnem se ja vrzmati oko moje mlađane komšinice – te je pozovem u Novi Sad, kao slučajno, te se nađem u kafiću kad sama dođe da kupi cigarete, te pozovem da uzme pesme koje su zaostale od moje udate sestre, te tu tamo udelim po koji kompliment, sve u stilu:
– Razlikuješ se od vršnjakinja, deluješ zrelije i odraslije.
I naravno, moja lepa komšinica Sanja počne da reaguje! Osmesi pri susretima postanu sve širi i topliji, oči sve sjajnije, a bradavice na sisama sve čvršće. A ja počnem da navijam sa pozivima na kafu i sok, u neko noćno doba, jer, navodno, spadoh sa guzice od pisanja, pa nemam mnogo vremena za druženje, sem u kasnim satima. O, nije ni Sanja bila kuče od juče! Znala je ona šta ću ja tražiti ako dođe, isto kao što je znala da ću ja to dobiti, ako se odvaži na noćnu kafu i sok.
I, jedne subotnje večeri, pozove ona mene putem telefona i najavi se za ponoć. Kao, svratiće kad se bude vraćala iz kafića. U jebote! Sav sam se naoštrio! Na brzinu sam pospremio svoj ćumez, usisao stoletnu prašinu, knjige složio, ohladio sokove, tri puta se okupao, pola bočice mirisa potrošio, a kožu sa lica samo što nisam zgulio brijući se. A o čvrstini mišića među mojim noga ma da ne govorim – kita mi je već od njenog poziva stajala pravo, kao da sto godina nisam ništa jebavao, kao da će mi to jebanje sa Sanjom bit poslednje u životu. Tačno u ponoć pojavila se. Kosa joj je plavo lepršala, ono malo pegica oko nosa jedva se primećivalo, a dve štrčeće izbočine bradavica jasno su govorile da je i sama jedva dočekala susret. Skuvao sam kafu, natočio u čaše hladni sok, odmah navalio! Ljubio sam je po kosi, ruku joj pod majicu zavlačio, gnječio porasle sise.
– Polako, Marko, polako… – drhtala je, nevešto se braneći.- Istegnućeš mi majicu.
– Jebeš majicu – dreknuo sam, cepajući je sa nje.- Kupiću ti sto majica!
Na Sanji očito nikad niko nije kidao odelo, pa ju je cepanje majice toliko uzbudilo, da sam pomislio da će svršiti i bez prsta na klitorisu, bez kite u sebi! Dahtala je, uvijala u mom naručju, grabila po mojim farmerkama, ne uspevajući da se sa dugmićima izbori. Pomogao sam joj, pa je moj kurac za čas bio smiren u njenoj nevelikoj šaci. Činilo se kao da nije znala šta bi sa njim.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
