Moja supruga je imala proslavu u preduzeću i kako je rekla nije mogla da se izvuče jer je trebala dobiti nagradu za najboljeg radnika.
Ostao sam u stanu sam sa blizancima od 6 mjeseci, a ona je rekla da će doći čim prije.
Prolazili su sati, a nje nije bilo, u jedan poslije pola noći zvoni mi mobitel, ona kaže da se na.pila i da nije u stanju da vozi i da će prenoćiti u hotelu gdje je bilo veselje, izvinula se i poželjela mi laku noć, međutim… Bila je zaista pijana, toliko pijana da nije prekinula vezu, a onda se čulo.
Ko će prvi, direktor ili šef, ili ćete obojica zajedno da uđete i onako dr.oljasto se nasmijala. Nisam mogao dalje slušati bacio sam mobitel. Od muke sam zaplakao, a onda se čulo kucanje na vratima, ona trijezna i nasmijana mi reče ŠAŠAVKO JESI LI POMISLIO DA SAM NEVALJALA I DA TE VARAM. Kako sam se obradovao, inače ne volim šale na moj račun, ali ovaj put mi je bilo drago što je sve bilo šala.”
BONUS ISPOVEST:
Sisala ga je i ljubila i ponovo ga zabijala toliko duboko da sam mislio da ću eksplodirati…
Gledao sam kroz prozor, napolju je lagano padala kiša … prokleti sivi grad, da sam bar negde gde ima sunca, boje i bar mrvu zraka. Bacam pogled na sat, izdajničko vreme, zar su kazaljke počele ići unatrag?
– Hvala bogu još pola sata i idem kući… ne mogu više slušati ljude, zamaraju me! U razmišljanju me prekida nečije nervozno kucanje na vrata – krasno ništa od mojeg ranijeg odlaska, ma reći ću jednostavno da dođe sutra ko god bio… Slobodnoo! – otpevam preko volje i napravim grimasu.
Vrata su se polagano otvorila i u sobu je ušla mlada zgodna devojka duge tamne kose. – Napokon nešto lepo danas, pomislih, da je bar došla ranije.
Dobar dan! – rekla je polutiho, dobar dan. – odgovorio sam i merkao ju dok je prilazila stolu, miris njenog parfema ispunio je sobu…
– Izvolite sedite.
– Ma samo sam vas htjela… počeli smo pričati u isto vrijeme, oboje smo se nasmijali a pogledi su nam se susreli na sekundu, i dalje se smješila ali je spustila pogled kao da joj je neugodno… Ponovno me pogledala i lagano rukom zabacila kosu unatrag.
– Ma samo sam vas htela nešto pitati – nastavila je, ali i dalje s tim vragolastim osmjehom.
– Recite kako vam mogu pomoći? – upitao sam je veselo, zadovoljan tim što nije samo još jedan dosadni pacijent.
– Zapravo kolegica mi radi ovde, nastavila je – i dok sam razgovarala s njom, primetila sam vas dok ste prolazili hodnikom, učinilo mi se da vas poznam od nekuda, malo sam ju izgnjavila i rekla mi je u kojoj ste sobi… ponovno se nasmešila i polagano sela.
Na brzinu sam premotavao film u glavi od kuda bi me mogla poznavati i da li ja poznajem nju od nekuda ali ništa… Trznuo me zvuk njezinog mobitela koji je pao na pod… lagano se sagnula da ga podigne, naravno da sam pogledao… nosila je košulju koja je bila raskopčana taman toliko da je pogled u tom trenu bio predivan. Imala je velike čvrste grudi koje samo što nisu izletile pri saginjanju.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
