’’Nemam nikakav peškir koji ti može pomoći, žao mi je’’
’’Kladim se da jeste’’ – promrmljah kroz zube…
Bacih pogled oko sebe.. mala soba, 3 sa 3, jedan poveći sto sa kasom, police sa raznim automobilskim stvarima i omaleni tv na postolju… Gledao je vesti..
Pokušavala sam da se malo zagrejem trljajući rukama svoje telo i stopala… Stakla pumpe lagano su bivala zamagljena ali se o pleh krova čule bombene kapljice koje su htele da prodru i pronađu me gde god da sam se sakrila… Po koji automobil protutinjio bi na putu ne obazirajući se ni na pumpu ni na parkiranog Reeno-a.
’’I šta… tvoj posao je da sediš, kuliraš, dok drugi rade oko tebe i plaćaju ti za tvoj posao’’ – pomalo sam sarkastično reagovala
’’Slušaj mala’’ – odrobusi mi on – ’’tako se možda ponašaš u svojoj kući ali nemoj ovde… Ako ti se ne dopada to što te ne uslužujem po ovom kijametu, ti se ili samousluži ili produži dalje’’ – delovao je sigurno .. i nepopustiljivo… drkoš pomislih..
Nervozno, i vidno isprovocirano, krenuh da gledam prostoriju unaokolo razmišljajući o svojim potezima… Nemam telefon, u prostoriji sam sa kretenom, mokra sam do gole kože, razmišljam o nekoj dobroj kupki dok me je na kraju došekala hladna voda i hladni pumpadžija… bacih pogled na njega krajičkom oka i videh da je dobrog izgleda i nekih 30ak godina te me još više iznervira ono ’’mala’’ s obzirom na mojih 35…
’’Jel ima neko grejanje ovde do kurca…’’ – izlete mi onako pomalo iznerviranoj
’’Kurca ima ako takvo grejanje tražiš… a svaki drugi vid grijalica zahteva da se ugasi TV’’
Sklopih oči za tren dok sam prevrtala jezik u stegnutim ustima da nešto ne kažem. Prostak… Došlo mi je da ga pljunem, izletim i odlepršam pa dokle god… Ali neki me je đavo terao da ostanem…
’’Da..da .. a ti si neki veliki kuronja’’…
’’Najbolji u kraju… ’’ – uz zajedljiv smeh mi odgovori…
Uf… bezobrazni, arogantni, prepotentni seljaku… razmislih u sebi dok su me kapi ježile terajući me da zadrhtim još koji put… Kako si samo samopouzdan… da nemaš možda topuz u nogama pa se dišiš nad mojom jadnom sudbinom te zaglavih u ovoj rupi… Iako se količina kiseonika smanjila, prozori zamagljeni poodavno pružali bilo kakvu sliku spolja… meni je i dalje bilo zima… Videvši to… on ustade i sa čiviluka mi dodade svoju radničku uniformu, tj jaknu… Bio je visok, krupan, jak.. seoski građen… možda radi od skora…. te nema one stomačine koju često srećem kod majstora, pumpadžija i ostalih zanatlija… imao je na sebi radnike pantalone sa tregerima i neku majcu…
’’Ogrni se’’… promrlja, pružajući jaknu ka meni…
Zastadoh u trenutku i pogledah ga u oči.. Krupne strastvene oči koje su sijale poput leoparda koji mami svoj plen… nije mi smetalo što me gleda tako… ali se nađoh u čudu sa njegovim gestom…, uzedoh jaknu i zahvalih se… malo sam se opustila…
’’Još samo kosu da ti sredim’’
’’Imaš li ideju’’ – zainteresovano ga upitah a iznenadih i samu sebe…
’’Mmm… iskoristiš moju majcu a onda uključim grejalicu’’ – zainteresovano sa pogledom direktno u moje oči koje su htele da iskoče od njegove ideje… nisam bila u čudu ali mi srce na trenutak zalupa jače terajući me da idem dalje…
’’Haha… a da pro uključimo grejalicu pa ćemo posle videti’’…
’’Ne , ne.. neke stvari idu u kompletu’’…
Nastade jedno-minutna ćutnja gde nisam znala šta reći … napolju pljušti kiša… ja nemam goriva do BG-a, jeza me hvata sa neznancem u 3×3 a on bi još da se malo igra… rešila sam da to prekinem…
’’Šta misliš kada će ovo prestati?’’
’’Nemam pojma… a i kud se žuriš’’
’’Ma nigde’’ – slagala sam i primetila da mi se lagano grči stomak zbog toga… slagala sam stranca da ne želim požuriti i stići kod dragog na večeru…
’’Što me lažeš kada trebaš stići na večeru’’
’’Odkud znaš’’
’’Tako dobru pičku teško da niko sada ne očekuje’’
Zastala sam na tren, blago se osmehujući… Stranac je postajao prijatniji… poželjniji… sa pravom dozom erotskih komplimenata u pravom trenutku…
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
