“Muž ne ispunjava moje potrebe”
Što smo više komunicirali, više mi se dopadao. Bio je toliko retko normalan I realan, toliko neobično običan, da me je sve više intrigirao I privlačio. Čak je I fizički – visok, vižljast, prijatnog, po malo prefinjenog lika, prilično ličio na neki “moj tip” (ako tako nešto kod mene postoji).
Izrzio je želju da dođe I pronašao termin koji nam je obojima odgovarao.
Ostalo je samo da se složim.
Našli smo se u gradu… malo popričali krajnje neobavezno… i odmah mi je bilo jasno da ga tako prirodnog, normalnog I prijatnog, mogu pozvati I kod sebe na kafu bez da će doći do bilo kakvog nesporazuma ili da će se bilo šta podrazumevati pod obavezno.
Sa radošću je prihvatio poziv, dodajući kako je kuća sigurno mnogo prijatnije I opuđtenije mesto za upoznavanje nego bilo koji kafić. Razgovor uz kfu je tekao lako, spontano, neverovatno opušteno za dvoje ljudi koji se prvi put u životu vide. Izmenismo mnogo tema… saznala sam da je drugu ženu upoznao na erotskom sajtu I tako shvatila de je I prvoj bio neveran.
Pitala sam ga, bez moralisanja, samo iz radoznlosti, zašto to radi… rekao je da ne bi… ali zaista mu u braku nedostaje sex. I opisao kako je to, od kad su se deca rodila, večito moljakanje I beskrajno iščekivanje… Pokušala sam da objasnim da treba vremena, da su deca mala, obaveza previše… da će se to promeniti I doći na svoje. “Kad? Kad ja više ne budem mogao?” pitao je polušaljivo… I nasmejao me.
I rekao mi kako svi, pa čak I ja sad, imaju razumevanja za ženu: Mala deca, previše obaveza, svakodnevnica, ona umorna, nervozna… I ima pravo da joj nije do sexa. A kad muškarac isti taj sex potraži negde drugo, pa bude uhvaćen, odmah sledi razvod I odmah opet svi imaju razumevanja za nju…
Nisam imala nameru da morališem, ali negde sam I ja nešto naučila I počela da shvatam I tu, čisto mušku stranu . Onu žensku po pitanju sexa zaista nisam uspevala da razumem… naročito kada se kućne I porodične obaveze dele… na šta je većina savremenih muškaraca I očeva koje poznajem bila spremna.