Nisam mogla više da gledam svoga muža. Nije imao fakultet, bio je fizikalac. Tražila sam mu mane, ponižavala ga na sve načine, odbijala ga od sebe…
Pomislila sam da mi treba neko na mom nivou. Upoznala sam jednog mladog perspektivnog dečka i sa njim započela tajnu vezu i svoj brak stavila na off. Muža sam ignorisala i pripremala se za razvod. Da stvar bude gora zaljubila sam se kao nikada pre i veza je potrajala dugo.
Međutim, sve me je sustiglo…. Čim društvo pozove ovaj odlazi van i pije bez granica do mjere da ne zna šta priča i to je postalo odvratno. Čovjek ne može piti a da se ne komira i svaki put ista priča što me umorilo. Sve češće se se setim muža koji je kakav takav uvek imao lepo ponašanje i bila sam mu preča od svega tj. rado je birao vreme sa mnom nego društvo. A alkohol da ne spominjem, opijanje mu nije trebalo jer je imao mene.
