U svom društvu, uvek sam bila “ona pametna”. Na dejt me niko nije pozvao godinama i nikad nisam uspela da osvojim frajera koji mi se dopada. Jednom sam čak i uspela da dođem do trećeg dejta sa nekim tipom, ali meje šutnuo zbog neke ribe koju je u međuvremenu upoznao u teretani. Da stvar bude gora, rekao mi je kako želi da nastavimo da se družimo, jer sam jako interesantna.
Dojadilo mi je da budem pametnica koju neko eventualno može pozvati na kafu, ali nikad u provod. Da stvar bude gora, uopšte nisam izgledala loše.
Uprkos tome što sam sa pravim oblinama na pravom mestu i cvikerima na nosu izgledala poput stereotipa sek*i bibliotekarke, muškarcima uopšte nisam bila zanimljiva. Zato sam rešila da napravim jedan mali eksperiment.
Pošto sek*i izgled sigurno ne može biti kriv za nedostatak muške pažnje, rešila sam da eliminišem jedinu stvar koja bi mogla da ih odbija – moju pamet. Rešila sam da počnem da se ponašam kao glupača.
Prvi korak je bilo uklanjanje svakog traga inteligencije sa mojih profila na društvenim mrežama. Obrisala sam sve što može upućivati na to da se radi o inteligentnom obliku života i ostavila samo sek*i slike. U opisima sam koristila isključivo klišee od kojih se svakoj normalnoj devojci povraća, tipa: “volim duge šetnje i putovanja”, plus mnogo smajlića i postera sa motivacionim porukama.
Pre ovog eksperimenta bila bih srećna ako bi mi neko poslao poruku jednom u mesec dana, a onda se sve preko noći promenilo.
Muškarci su počeli da šalju poruke. U početku sam odgovarala samo onima za koje sam znala da su visoko obrazovani – znate onaj tip frajera koji je dovoljno seksi, a ipak takav da bi ga i vaša mama odobrila. U porukama sam koristila mnogo emotikona umesto rečenica. Odgovarala sam kratko, a u telefonskim razgovorima sam se trudila da se što više kikoćem i izbegavam izražavanje mišljenja. Ispostavilo se da pametni i obrazovani momci (koji se meni najviše dopadaju) preferiraju glupe ribe. Rezultat… dobijala sam ponude za po tri dejta dnevno.
Zapazila sam još jednu sitnicu: Dok su me ranije pozivali na kafu, sada su pozivi bili uvek za piće… mnogo pića.
Pošto sam delovala kao lutka bez mozga, momci su uživali u tome da mi objašnjavaju kako stvari u svetu funkcionišu i izgleda da su se izuzetno ložili na to što sam im bila podređena i što su igrali ulogu učitelja. Da li treba da pomenem i to da polovina tih nadmenih frajera uopšte nije imala pojma o čemu govori? Kakvih sam se samo gluposti naslušala…
Svi ti muškarci kojima sam se dopadala kao glupava kučka (a ne bi me ni pogledali kao ono što jesam) pokazali su se kao užasno nesigurni kreteni. Pravili su šovinističke i seksističke komentare, pričali odvratno o drugima, ponašali se ljubomorno i posesivno, i pokazivali se kao kontrol frikovi. Prosto bi poludeli ako se neko ne složi sa njima, ili im, ne daj bože, ukaže da negde nisu u pravu.
Pošto mi je mučnina rasla, prestala sam da se odazivam na pozive i povukla sam se iz igre. Eksperiment je bio završen. A evo i šta sam iz njega naučila:
Kada bih rekla da muškarci vole glupe ribe, to baš i ne bi bila istina. Pre će biti da veliki procenat muškaraca samo želi dobar provod (koji uključuje i seks) bez mnogo truda. Oni ne traže ljubav, ne traže buduću suprugu, već ženku sa kojom će se zabaviti po sopstvenim pravilima. Oni te žene ne žele zaista. Uopšte nije bitno da li je ova ili ona riba, sve dok izgleda dovoljno izazovno i voljno. Pored njih se oni osećaju bolje u pogledu samih sebe.
To nije toliko stvar inteligencije, koliko se radi o potrošnoj robi. Glupačom možeš da manipulišeš prosto i jednostavno da je odbaciš kad ti dosadi. Bilo koja druga može da zauzme njeno mesto. Plus, tipovi koji posežu za takvim “ribama za zabavu” uglavnom i ne vole da se njihovi stavovi preispituju i izazivaju. Srećni su samo dok su oni najpametniji u prostoriji. Baš paćenički, zar ne? Hvala bogu da sam se toga rešila. Kad pomislim samo da sam silne godine provela želeći da ponekad i mene pozovu u izlazak. Sad tek shvatam da mi tako nešto uopšte ne treba u životu!
Ugasila sam društvene mreže, uklonila svoj profil sa dejting sajtova i rešila da ponovo postanem ono što sam oduvek bila – lepa i pametna devojka koju život i svet intrigira na toliko različitih nivoa. Ovog puta sam bila sigurna da zaista ništa ne propuštam time što me muškarci ne startuju.
Nekoliko meseci kasnije upoznala sam svog sadašnjeg muža.
Na prvom dejtu sa njim bila sam baš onakva kakva jesam. Nisam gušila svoju prirodu, nisam se pretvarala, ni ustručavala. ponašala sam se prirodno i meni svojstveno. Uopšte nismo pričali o ispraznim temama, već smo se odmah upustili u duboke razgovore o stvarima koje su nas istinski zanimale. Odmah smo kliknuli. Ispostavilo se da imamo i sličan smisao za humor.
Rekao mi je: “Sviđaš mi se zato što imaš mišljenja i stavove koji su zaista tvoji. Sviđa mi se što imaš štošta novo da mi pokažeš i što od tebe mogu svašta da naučim i što sa tobom mogu da pričam zaista o svemu.”
Upravo ovakve stvari pravi muškarac i treba da kaže ženi.
